Пензиона реформа паралисала Француску

Француској економији прети паралисање. На то је упозорио председник земље Никола Саркози Французе, који већ осми дан протествују против пензионе реформе.
 

Французи су навикли да бране своја права на митинзима и штрајковима. Али актуелна акција протеста је достигла тако критичну тачку да ускоро могу да изгубе сви. Због протестних акција француска економија губи око 300 милиона евра дневно. То је врло осетан ударац после глобалне финансијске кризе, истакао је у интервјуу за Глас Русије експерт ТВ канала Евроњуз Александар Шашков.
 

Штрајк веома утиче на француску привреду. То је везано за чињеницу да штрајкачи блокирају скоро све рафинерије нафте и складиша горива у Француској. У земљи се осећа акутни недостатак бензина. Многе пумпе су затворене. Уз то возачи камиона који учествују у протесту изводе операцију „пуж". Они преграђују својим хладњачама главне аутопутеве и крећу се врло полако, вештачки стварајући гужве. Узимајући у обзир да се у Француској аутомобилским превозом транспортује до 80% терета, наравно, то се такође крајње негативно одражва на економију. Већ су обустављена нека градилишта због недостатка горива, зато што се не довозе неопходни материјали.
 

И док већина Француза подржава протестни покрет, они су на сопственом џепу и сопственом благостању осетили утицај штрајкова. Зато што су свакодневни штрајкови, на пример у француског железничара коштали 72 евра. А синдикалне организације губе по триста хиљада евра дневно. И кажу да ако штрајк буде трајао до краја ове недеље, неке француске професије ће потрошити на њега читав годишњи буџет.
 

Експерти не искључују да ће управо ова околност натерати Французе да одустану од даљих акција. Између осталог, у сваком расплету догађаја актуелни штрајк ће имати далекосежне последице. И не само у економском, већ и у политичком погледу, истакао је у интервјуу за Глас Русије заменик директора Института за социјалне системе Дмитриј Бадовски.
 

Питање пензионе старосне гранцие једно је од главних политичких питања. На данашњи дан то је адут у рукама социјалиста, главних опонената Саркозијеве странке. Својевремено управо социјалисти у Француској спустили су старосну границу за пензонисање до 60 година. То је било једно од важних достигнућа социјалне политике, другачије говорећи симбол развоја социјалне државе у Француској, као и суперкратка радна недеља, коју је такође својевремено увела влада социјалиста. Данас социјалисти рачунају на питање пензионе реформе како би извршили политички притисак на Саркозија. И његова влада треба да схвати да се приближавају председнички избори, који ће бити одржани у Француској 2012. године. Фактички предизборна кампања је већ почела. Извођење пензионе реформе може да поткопа Сакозијеве шансе на реизбор 2012. године. Али са друге стране, сваки покушај француске владе да одустане од пензионе реформе, после свих штрајкова и иступања, између осталог левих партија, такође ће се прихватати као пораз Саркозија.
 

Сенат Француске ускоро треба да реши да ли ће бити пензионе реформе. Ипак у очекивању земља није замрла. Протестне акције се захухтавају.