Србија победила Грчку за тријумф на Акрополис купу

19.08.2019. год.

Репрезентација Србија победила је после продужетка, у препуној дворани ОАКА у Атини, селекцију Грчке са 85:80 и на тај начин тријумфовала на 29. издању Акрополис купа. Већим делом меча наши репрезентативци су били у резултататском заостатку, али су сјајном игром у финишу стигли надомак победе. Ипак, отпор Грка дефинитивно је сломљен у додатних пет минута. На овом мечу у саставу нашег тима није било Николе Јокића који је још од раније имао договор са селектором Александром Ђорђевићем да се дан раније врати у Београд због приватних обавеза.

Прву четвртину обележила је изједначена игра у којој су се екипе смењивале у вођству. Оба тима су на самом почетку прилично добро шутирале за три поена и форсирале нешто бржу игру. На старту друге четвртине Грци праве серију 6:0, Србија је више од четири минута била без поена из игре што је домаћи тим преко браћа Адетокумбо искористио да се резултатски одлепи – 31:23. До краја првог полувремена, које је обележила повреда грчког плеја Атинауа, наши кошаркаши нису успели да смање заостатак – 38:31.

Селекција Грчке боље започиње и друго полувреме и у 23. минуту долази до двоцифрене предности – 45:35. Тројкама Богдановића и Бјелице, Србија је убрзо преполовила дефицит – 48:43. Поправио је наш тим одбрану и ухватио резултатски прикључак у 28. минуту – 54:52, али су Грци новом тројком Танасиса Адетокумба поново успели да се одлепе на крјау трећег периода. Није одустајала Србија. Борбеном и стрпљивом игром изабраници селектора Ђорђевића после дужег времена преко тандема Богдановић – Бјелица долазе у вођство у 37.минуту – 64:63. Уследила је тројка Богдановића, закуцавање Милутинова, па тројка Бјелице са скоро девет метара за 72:64. Међутим, преко браће Адетокумбо Грци праве серију 8:0 и 12 секунди пре краја изједначују – 72:72. Шут за победу са звуком сирене имао је Богдановић, али је из тешке позиције био непрецизан, тако да одлука о победнику одложена за продужетак.

И у додатних пет минута водила се жестока борба. Србија је успела да поведе 80:75, али је за разлику од финиша четврте деонице, овога пута стечену предност знала да сачува и претвори у тријумф – 85:80.

Александар Ђорђевић, селектор Србије: Показали смо квалитет и индивидуално и тактичко знање. Играчи су урадили бољи посао у другом полувремену. У првој четвртини смо још тражили своју игру. У другом делу смо нашли решења, добили смо дубинску игру, што је веома важно против овако агресивне екипе која игра на граници фаула, нарочито на домаћем терену. Та дубина мора да нам буде оружје. Треба да играмо још храбрије, лопте треба да буду директније, са мање лоб пасова. Поред дубине у нападу, кључ утакмице је била наша дефанзивна транзиција, јер су Грци тим који је до сад највише поена постизао из контранапада. Добро смо трчали, али смо поред тога паметним нападима контолисали њихову нападачку транзицију. Можемо још боље, фале нам неки играчи у ротацији, али без обзира на то,одиграли смо веома добар турнир.

КСС

Извор
фото: КСС/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
Грчка
кошарка

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Руски пандан \"Старлинку\": Лансирано 16 сателита, корак ка стварању комуникационог сервиса у орбити

Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...