Дневни ред самита Русија-НАТО разматра се у Москви

Припрема састанка Русија-НАТО на највишем нивоу главни је циљ посете Москви генералног секретара Северноатлантске алијансе Андреса Фог Расмусена, која започиње у уторак. Самит треба да се одржи у Лисабону 20. новембра ове године.
 

За главног чиновника НАТО-а предстојећи сусрет у главном граду Португалије први је који он одржава у рангу генералног секретара. Побољшање односа са Русијом једна је од главних тачака његове делатности. Расмусен је упоредио самит Русија-НАТО у Лисабону са рестартовањем односа између Русије и САД.
 

Постоје теме где обе земље имају успостављену сарадњу. То је сарадња у Авганистану, укључујући борбу против наркотика, супротстављање међународном тероризму и пиратерији, јачање режима нераспростирања нуклеарних и ракетних технологија. Овде ће самит вероватно дати замах новим идејама и формама кооперације Русије и НАТО-а.
 

Али постоје и питања на која Москва жели да добије адекватан одговор. То се односи на нову стратешку концепцију алијансе. Русији није све једно у ком својству је виде чланови северноатлантског пакта. Ако од докумената поново провејава дух хладног рата, партнерство ће се прихватати на исти начин. Ако НАТО превлада носталгију за претходним временима, сарадња ће имати будућност. Најважније је, како сматра министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, да НАТО не гледа Русију као непријатеља, што Русија у погледу НАТО-а већ одавно не ради.
 

Друго питање на које сами чланови алијансе до данас не могу да одговоре је учешће Русије у пројекту европске ПРО. Овде је Москва спремна на сарадњу. Али до данас на Западу нико није формулисао у чему ће се оно базирати. У тако великим одбрамбеним пројектима не може бити придруженог чланства. И ако су европљани на речима спремни да разматрају управо заједничку варијанту, главни члан алијансе, САД, за сада се није одредио. На ту тему разматра заменик директора Института за САД и Канаду Павел Золотарев.
 

Перспективе учешћа Русије у систему европске ПРО у одлучујућој мери ће бити одређене ставом САД. Ради се о томе што у складу са америчким документима, тачније са порегледом у области ПРО који је био објављен у фебруару ове године, Американци планирају да направе не систем европске ПРО, већ систем ПРО Северноатлантске алијансе. А сарадњу са Русијом они ограничавају у том документу могућношћу коришћења наших радиолокационих станица у Габали и Армавиру. Што се тиче ставова генералног секретара НАТО-а, они су усмерени на максималну сарадњу. Алли поставља се питање шта је у души европских чланова Северноатлантске алијансе? Практично ништа.
 

По мишљењу политиколога, ма колико европљани желели да буду домаћини у својој кући, за сада то не успева. Музику наручују Американци. Тако да шта год господин Расмусен говорио о заједничким пројектима, последња реч је на Белој кући. По свему судећи, све ће зависити од тога какве аргументе ће изразити један другом Дмитриј Медведев и Барак Обама у Лисабону. Између осталог, сам пристанак руског председника Дмитрија Медведева да се састане са лидерима алијансе већ даје гаранцију да самит неће бити неуспео.