Донор из Крагујевца спасао четири живота

13.01.2020. год.

Пацијенти који су у Клиничком центру Србије добили ново срце, јетру и бубреге, добро се осећају.

Захваљујући донору из Крагујевца, чији се живот угасио због цереброваскуларне болести, ових дана је продужен живот четворо тешко болесних пацијената. Њима су у Клиничком центру Србије урађене трансплантације срца, бубрега и јетре. Како су за „Политику” потврдили у овој установи, сви пацијенти се осећају добро и у стабилном су здравственом стању. Нову јетру добила је тридесетпетогодишња М. М. из Ниша, док је срце пресађено петнаестогодишњем В. В.

– Задовољни смо јер је трансплантација срца добро прошла, као и постоперативни ток. Пацијент је имао тежак облик кардиомиопатије и велике аритмије срца и лечен је на Институту за мајку и дете. Имао је чак уграђен и дефибрилатор. Срећни смо да се појавио донор и да је дечаку продужен живот. У децембру смо урадили још једну трансплантацију срца двадесетседмогодишњем пацијенту, који се добро осећа и планирамо да га за неколико недеља отпустимо из болнице – истакао је за наш лист професор др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију КЦС-а.

Професор др Предраг Саздановић, директор Клиничког центра Крагујевац, каже да су захвални породици донора која је дала сагласност да се органи њиховог рођака искористе за трансплантације, будући да се нашао у стању мождане смрти, када више нема повратка.

– Мождана смрт је настала због цереброваскуларне болести. Наш тим лекара у таквој ситуацији тражи пристанак породице, а затим позива докторе из Београда да дођу ради експлантације, односно узимања органа за трансплантацију, који се носе у установе где се обавља таква врста интервенција. План је да наши лекари у наредном периоду почну да асистирају београдским лекарима и да се обуче за процес узимања органа, у почетку бубрега – додао је др Саздановић.

Упркос свим напорима лекара, број трансплантација у Србији и даље није на задовољавајућем нивоу. Подсећања ради, пре две године усвојен је Закон о пресађивању органа, који предвиђа да је сваки пунолетни становник потенцијални донор органа, али ни то није било довољно. На милион становника у Србији имамо свега три донора, а на нови орган чека више од хиљаду пацијената. Многи и не дочекају тренутак када ће их болнице позвати и рећи да постоји потенцијални донор. А да би листе чекања на интервенције нестале, потребно је да наша земља има барем 10 донора на милион становника…

Лекари истичу да донирањем органа свако потенцијално може да спаси седам живота, а статистика каже да је шанса да некоме затреба орган 20 пута већа од могућности да буде донор органа. Трансплантација органа се обавља у пет центара: у Клиничком центру Србије (бубрег, јетра и срце), Клиничком центру Војводине (бубрег и јетра), Клиничком центру Ниш (бубрег), Војномедицинској академији (бубрег и јетра) и Универзитетској дечјој клиници (бубрег). Типизација ткива се обавља у две акредитоване референтне лабораторије, у Институту за трансфузију Србије и Заводу за трансфузију у Новом Саду.

Данијела Давидов-Кесар, Политика

Извор
Танјуг
фото: © РИА Новости / Алексей Сухоруков/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
медицина
болест

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Руски пандан \"Старлинку\": Лансирано 16 сателита, корак ка стварању комуникационог сервиса у орбити

Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...