Хоће ли велеградови остати празни?

Кроз 300 година ће велеградови остати празни. Таква је сензационална прогноза аустралијских научника објављена у часопису Њу Сајентист. Због климатских промена у огромним градовима ће постати толико топло и влажно да неће бити могуће да се дише. Зато становништво Москве, Делхија, Сиднеја, Рио-де-Жанејра и других велеградова мораће да их напусти.
 

До такве прогнозе су аустралијски научници дошли на бази анализе информација о брзини климатских промена и динамике раста просечних годишних температура. Стручњаци су илустровали  своје закључке конкретним примерима последње деценије. Између осталог, због аномалне жеге у Европи 2003. године тамо је умрло неколико десетина хиљада људи. У Италији их је било више од 4 хиљаде, највише је страдала Француска, где је умрло више од 13 хиљада људи. Помиње се и ужасна жега у Русији овог лета. Само  се у Москви морталитет повећао четвороструко.
 

Закључци аустралијских научника су сувише песимистични, - рекао је у интервјуу Гласу Русије руководилац програма Клима и енергетика Фонда дивље природе Алексеј Кокорин.
 

Чини ми се да то подсећа на прогнозу од пре 300 година да ће 2000. године све улице Лондона бити за неколико метара прекривене коњским ђубретом. Та прогноза није узела у обзир други развој града. Било је и тешких прогноза из средине протеклог 20. века о  загађеном ваздуху у градовима. Међутим, данас на читавој планети  ваздух у градовима постаје чишћи. Не узимамо у обзир неке велеградове у земљама у развоју, где је ваздух заиста прљавији. И у Москви је данас много више кола него што је било пре 30 година. Међутим, мора да се каже, да су емисије контаминираних материја по једним колима  много мање. Нова добра кола у односу на стара загађују ваздух хиљадоструко мање. Зато, мислим, што се тиче ваздуха, он ће бити све чистији.
 

Борбу против влажности, - наставља еколог, - у будућности ће водити углавном градови у тропским зонама, међутим, температура може да постане озбиљан проблем за све велеградове.
 

Градови су заиста акумулатори топлоте, - слаже се Алексеј Кокорин. Шта је од посебне важности, повећавају се ноћне температуре. Чак је и протеклог лета грађанима Русије било тешко да спавају јер је и ноћу било сувише топло.
 

Према мишлењу  руског научника, спас ће за становнике велеградова бити активно пошумљавање градова – повећање броја алеја и паркова. Велеградови у будућности сигурно неће постати празни, - сматра Алексеј Кокорин, - али ће се живот у њима битно променити. Они ће бити центри бизниса и културе, а људи ће електромобилима и другим еколошким саобраћајем долазити у њих из кућа које се налазе у шумама и пољима.