РТ: „Губљење времена и ресурса“: Норвешки истраживачи позивају против чишћења мора од плутајућег пластичног отпада
Чишћење плутајуће пластике из мора је „изгубљени случај“ и покушај њеног уклањања заправо може донети више штете него користи, сугерише се у новом истраживању. Уместо тога, напори за чишћење требали би се усредсредити на смеће избачено на обалу.
"Отпад у мору је изгубљен случај, нема смисла да се то чисти", саопштио је тим у недавно објављеном истраживачком раду.
Разноврсна пластика која плута морем превише је расута да би се лако уклонила, тврде истраживачи. Покушај извлачења не само да је непропорционално скуп и дуготрајан, већ може донети више штете него користи. Стављањем великих мрежа уловиће се „превише рибе и дивљих животиња у поређењу са количином смећа“, наводи се у раду.
„Поред тога, смеће се често налази где је морски живот и органски материјали који су важни за екосистеме и животиње које тамо живе. У најгорем случају ризикујемо да нанесемо више штете него користи ако будемо ловили мрежама по подручјима“, рекао је водећи аутор истраживачког рада Јаник Фалк-Андерсон за НРК.
Уместо да губе време и ресурсе на чишћењу отвореног мора, људи би се требали усредсредити на ручно сакупљање смећа избаченог на обалу, што је далеко нежнија и ефикаснија метода.
„Ето, купите једну по једну ствар", објаснио је Фалк-Андерссон.
Истраживање је похвалио норвешки министар за климу и животну средину Свенунг Ротеватн, који је истовремено описао загађење пластиком као брзо ескалирајући проблем који се мора решити широким међународним напорима.
„Веома је добро што се критични нагласак усмери на чишћење пластике у мору. Дуго смо истицали да чишћење у морским подручјима започиње на погрешном крају и да постоји ризик од нарушавања живота у мору приликом вађења пластике“, рекао је Ротеватн за НРК.
Током последњих година, загађење пластиком постало је један од главних еколошких проблема, с тим што количина отпада који плута по океанима расте алармантном брзином. Према различитим проценама, око 15 тона пластике допсе у мора планете сваког минута.
Осим што закрчује водене путеве и формира читава плутајућа острва, попут озлоглашеног Великог пацифичког смећа, пластика представља велику опасност за дивље животиње. Животиње се заплићу у пластичном смећу, гуше се у њима, те им се запуши стомак толико да постану неспособни да конзумирају и сваре праву храну. Мале честице пластике, такозвана микропластика, акумулирају се у телима и ткивима различитих организама и на крају се враћају пошиљаоцу - људима - у морску храну коју конзумирамо.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © Reuters / Luc Gnago / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...
Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...
Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...
Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...
Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
