Минск: декор постављен. Весела позорја започела

У Минску на заседању Централне изборне комисије одржано је жребање времена у програму за наступе председничких кандидата у Белорусији преко телевизије и радија, који ће бити одржани од 22. новембра до 3. децембра. Као и сама ова процедура, ови резултати изазвали су код многих кандидата негодовања и протесте.
 

Познати белоруски политичар, посланик парламената два сазива, професор филозифије Генадиј Грушевој назива пружање кадидатима телевизијског и радијског етра, као и организацију њихових теледебата на белоруској телевизији веселим позорјима из доба Петра Првог.
 

Исто тако скептички оцењујње све ове акције лидер рејтинга популарности међу опонентима Лукашенка, председнички кандидат, познати песник, бивши председник Савеза писаца Белорусије Владимир Некљаев:
 

Ево данас сам снимио свој радијски наступ и замолио да ми се да копија. Како бих могао да проверим да ли одговара оно што сам рекао ономе што ће сутра бити у етру. Нису ми пружили ту могућност.
 

Израчунали смо да се у свим медијима име Александра Лукашенка помиње 1250 пута чешће него имена свих осталих председничких кандидата. Полазећи само од тога – од могућности доступа медијима – ови избори се не могу сматрати слободним, ни праведним.
 

Опозиционим кандидатима у Белорусији препреке постављају чак у највећим ситницама, наставља Владимир Некљаев.
 

Ево примера: осим тога што сам политичар, по претходној професији сам песник, аутор многобројних шлагера, које је певала читава земља. Сада су ме многи заборавили зато што има већ 10 година од како сам почео да се бавим политиком и моје презиме је забрањено. Избацили су ме из свих школских програма. Постојала је некада таква казна као што је непомињање. И ја се под њом налазим. Али ипак моје песме су препознатљиве и замолио сам да се у мој радионаступ стави неколико њих, ради фона. Оне би ми, несумњиво, помогле. Људи би рекли: А, ето ко је то! Али било ми је изјављено да немам на то право. Зато што тада кршим прицип једнакости. Зато што Александар Лукашенко песме не пише и не пева. Схватате? Ја их питам: а када би певао, ви бисте му такође забранили? Они одговарају: па он не пева. И на томе се све завршило.
 

Кандидат и песник Некљаев говори о једнакости у етру на белоруски начин са осмехом. А експерт у области масовних медија Леонид Миндлин врло је озбиљан:
 

Иновација у тим изборима састоји се у томе што се први пут појавио такав појам као телевизијске дебате председничких кандидата. То је вероватно најзанимљивији моменат на изборима. И ту је врло својеврсна ситуација: у дебатама учествују сви кандидати, осим једног – Александра Лукашенка. Тачније главни кандидат, главни опонент ће бит одсутан. Осталима се на тај начин пружа могућност да се побију међу собом, да се добро посвађају. Мислим да је то врло лукав поступак, на који су рачунали организатори ТВ дебата: у студији ће бити општа лудница, опште препирање, а водитељу остаје само да посматра и да подгрева. А директан програм је црна кутија, говорим као професионални телевизијски радник. Зато пред опозицијом стоји задатак да не наседа на провокацију. Да не претвара ове дебате у братску гробницу за белоруску демократију и за политичку каријеру наших кандидата.
 

Ма колико били углађени радијски наступи и ма како прошле телевизијске дебате, где треба да међу собом дискутују опоненти Лукашенка, девет канидата за белоруског председника забринуто је другим стварима. Све ове веселе игре завршавају се две недеље пре избора. А ове последње, одлучујуће две недеље, уверени су сви, биће посвећене пропаганди само једног каднидата – десетог. Тачније првог: актуалног председника Белорусије.