Форум руских географа
Руско географски друштво обележава 165. годишњицу. Као и претходних година, његови учесници планирају истраживачке експедиције из географије, геологије и екологије не само Русије, већ и најудаљенијих места на планети. 11. децембра у Санкт-Петербургу се отвара 14. Конгрес Руског географског друштва. Тај форум ће постати интересантан догађај не само за научнике, већ и за све ко воли занимљива путовања.
Идеја формирања заједнице науника ради свестраног проучавања огромних територија Русије и читавог света била је веома актуелна после великих географских открића у 18. и првој половини 19. века. Међу оцима-оснивачима географског друштва су били истакнути путници и морепловци – адмирал Крузенштрн, откривач Антарктика, неуморни истраживачи Централне Азије Семенов Тјан-Шански, Пржеваљски, Потанина, Грум-Гржимајло, - прича потпредседник Друштва, доктор географских наука Кирил Чистјаков.
Можемо да се сетимо и путовања Миклухо-Маклаја, који је постао први Европљанин, који је истаживао острва у Пацифику, као и први научник, који је протестовао против расистичких антрополошких концепција, популарних у 19. веку.
У 20. столећу су посебно место заузимале међународне поларне експедиције, одржане уз директно учешће Руског географског друштва. Тај правац истраживања је данас стекао већи значај, - наставља Кирил Чистјаков. У септембру је у Москви био одржан Арктички форум.
Тај је форум омогућио консолидацију не само домаћих поларних истраживача, већ и читаве међународне научне зајуднице. Резултат његовог одржавања је почетак међународне деценје истраживања Арктика. Рачунамо да ће такве иницијативе настати и приликом предстојећег конгреса географског друштва у Петербургу. Мада је конгресс 14., он је уствари први редовни конгрес Географског друштва, јер је оно стекло могућност да ефикасније приђе свом ставу у руском друштву.
Организација руских географа, чији је председник Старатељског савета премијер РФ Владимир Путин, има озбиљне задатке. Они обухватају не само сферу географије, геологије и екологије. На крају крајева, - како сматра Кирил Чистјаков,- не смо научници, него и сви грађани морају да буду свесни руске етнокултурне оригиналности и њеног места у историји и у савременој светској заједници.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/Balaji Bharadwaj/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
- Повезане теме
- екологија
- географија
- истраживање
- годишњица
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...
Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...
Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...
Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...
Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....
Остале новости из рубрике »

















