Узајамно разумевање Русије и НАТО

2010. година је постала период стабилизације односа Русије и НАТО-а после кризе 2008. године проузроковане агресијом Грузије против Јужне Осетије, убеђен је представник Русије при НАТО-у Дмитриј Рогозин.
 

Камен темељац нових односа је постављен још крајем 2009. године. У току 2010. односи су само јачали. Русија има намеру да гради са НАТО-ом стабилне, предвидљиве односе. Русија, говори Дмитриј Рогозин, жели да зна ко је њен партнер, да ли треба да се боји за своју безбедност. 2010. године Североатлантска алијанса је под управом новог генералног секретара Андерса Фог Расмусена узела курс на поверљиве односе са руским политичким руководством. Посета генералног секретара НАТО-а Москви, његови преговори са председником и премијером Русије су показали да размимоилажења за сада нема.
 

Ипак НАТО је на кораку од стварања нове стратешке концепције. То је нека врста устава алијансе за наредних десет година. И НАТО покушава да оствари јединство погледа у односу на Русију. То није лако због негативног става балтичких држава и неких земаља Источне Европе. Недавни скандал са објављивањем на Викиликсу плана НАТО за одбрану Пољске и земаља Балтике је показао да ти планови не одговарају конструктивном дијалогу НАТО-а и Русије.
 

Па ипак на недавном самиту у Лисабону је учествовао и председник Дмитриј Медведев.  То се може сматрати као озбиљан успех за развој партнерства и поверења између Русије и западног блока, говори Дмитриј Рогозин:
 

Самит је завршен са позитивним резултатом. Донесена је декларација у којој су зацртани путеви узајамне сарадње чак и за компликована питања као што је стварање европске ПРО. Шта ће од тога свега испасти, показаће нам наредна година.
 

Уједно дипломата сматра да Русија не гаји илузије према туђим политичким алијансама. Било који војни блок за Русију представља потенцијалну опасност, јер поседује војну снагу, која при појединим условима може да буде уперена против руских интереса. Управо зато Русија активно развија односе са највећим војно-политичким блоком у свету: да би се ослободила од ризика и непредвиђених последица. Један од позитивних резултата јесте да сада стране могу да планирају своје односе, закључио је Дмитриј Рогозин:
 

Што је више тих односа, па и са НАТО-ом и Западом у целини, то боље за Руску Федерацију. Јер сарадња је преграда за русофобе. Наш задатак јесте да НАТО има шта да изгуби у односима са нама. Са те тачке гледишта година на измаку је била успешна. А ако говоримо о Лисабону – била је пробојна.
 

Русија се нада да ће Алијанса имати уравнотежен, консолидован, добросуседски став према Русији, додаје Рогозин. Показатељ таквих промена може да постане заједнички рад на европском систему ПРО.