Пресуда олигарху: различита реаговања

Запад је оштро критиковао Русију у вези са пресудом бившим руководиоцима ЈУКОС-а Михаилу Ходорковском и Платону Лебедеву. Многи су сматрали сувише строгом казном 13,5 година затвора за крађу нафте и прање новца. Најоштрију изјаву је дала канцелар Немачке Ангела Меркел. Према њеном мишлењу,  у судском процесу је одиграла улогу политичка мотивација, што се коси са изјавама Русије о власти закона.
 

Запад је од почетка покушао да додели предмету ЈУКОС-а политичке мотиве. Кремљ су оптужили за мешање у истрагу, за притисак на суд. Истовремено низ изјава западних политичара и коменатара у медијима тешко је  било третирати другачије него као директан притисак на суд.

Руски МИП је чак био приморан да да специјалну изјаву о неприхватљивости таквог притиска. У било којој земљи неплаћање пореза и прање новца добијеног криминалним путем прихода – за то оптужују Ходорковског и Лебедева -  спада у кривична дела.  И у САД-у, између осталих, то се кажњава доживотним затвором. У руском спољнополитичком ресору су саветовали сваком да се бави својим послом – и код куће, и на међународној арени.
 

У Русији пресуда у предмету Ходорковског-Лебедева такође је изазвала различита реаговања, али са другог гледишта. Многи у Русији сматрају да  одговарати у складу са законом за недела  из 1990-их година морају не само Ходорковски и Лебедев, већ и други бизнисмени, који су се обогатили у периоду незаконите приватизације. Западна јавност стиче о том процесу погрешну представу, - сматра политички аналитичар часописа Профил Дмитриј Бабич.  Људи, који подржавају Ходорковског, углавном су много «зарадили» 1990-х година. У Русији они немају велики утицај, али имају непропорционални приступ западним медијима, - сматра политиколог.
 

Предмет Ходорковског је постао  узор за нулте године, - сматра директор Института политичких истраживања Сергеј Марков.
 

То је био веома утицајни човек:  у јеку своје снаге је он имао око 40  милијарди долара. Његово је богатство било формирано од нуле 1990-их година у време колосалних криминалних ратова, у којима се свакако кршио закон. И други су били увучени у то, али је све немогуће стрпати у затвор.  Међутим, било је неопходно  да се уведу нова правила игре. Та нова правила су значила да олигарси,  сачувавши своја богатства, признају доминирајућу улогу државе. Три олигарха су то одбила: Гусински, Березовски и Ходорковски. Березовски и Гусински су се определили за емиграцију, Ходорковски се  пак определио за директну конфронтацију с државом. И изгубио је у тој борби.
 

Међутим, адвокати Ходорковског су поднели жалбу на пресуду. Дакле,  у том предмету није стављена тачка.