Авганистан: талибани нису побеђени, али мораће да се оде

Прошла година за међународне снаге за подршку безбедности у Авганистану постала је у многоме одлучујућа. Извевши читав низ обзиљних операција, трупе коалиције спремају се да пакују кофере. За јул 2011. заказан је почетак постепеног повлачења оружаних снага које делују у земљи под окриљем НАТО-а.
 

Наравно, нико не говори о коначном одласку. Овај процес ће трајати годинама. Претпоставља се да ће до 2014. власти Авганистана већ моћи толико да контролишу ситуацију у земљи да ће спољна помоћ бити сведена на минимум. Прошла година показала је да је то још далеко. Трупе НАТО коалиције 2010. године предузимале су активна дејства борбе против Талибана. Али о брзој победи над исламистима не може се говорити. Па и други унутрашњи проблеми далеко су од решења. Мада је председник Карзај после избора 2009. стекао легитимност. Више се не може говорити да је он америчка фигура. У земљи су одржани парламентарни избори. Они су далеко од цивилизованих стандарда, али ипак су признати успелим. Тако се види фактор јачања централне власти. Али Карзај има неспособну армију, слабу полицију, а најважније је огроман ниво корупције међу чиновницима. Па и због националне специфике Авганистана многи локални предводници више воле да демонстрирају независност у односу на Кабул.
 

2010. године међународна заједница предузела је доста напора за нормализацију ситуације у Авганистану. Одржане су две међународне конференције. Прво у Лондону у јануару, затим у Кабулу лети. На њима су разматрани проблеми обнове економије земље, што је најважније денаркотизације. Смањено је бреме спољног дуга Авганситана. Само Русија одустала је од потраживања преко 12 милијарди долара, преосталих од својетских времена. О руском вектору у решавању авганистанских проблема за Глас Русије говорио је експерт за исток Игор Сотников.
 

Русија активно покушава да игра на авганистанском пољу, нудећи разне формате одржавања конференција и пружајући подршку Карзајевој влади. Између осталог, нудећи му слање војних саветниак коко би се ојачале авганистанске полицијске снаге и авганистанска армија. При томе Русија, без обзира на то што би западне силе, и пре свега САД врло желеле да Москва пошаље војне снаге, помаже Авганистану пре свега политички.
 

Један од главних проблема Авганистана је борба против производње наркотика. Постоји тежња међународне заједнице да означи крај промета наркотика из ове земље, али нема заједничке стратегије. Русија инсистира на уништавању плантажа мака, а САД, напротив, у својим војним дејствима ове плантаже не дирају. Наводно, авганистански сељаци ће се лишити сталне зараде. И мада су руске и америчке специјалне службе ове године извеле успешну заједничку операцију уништавања нарколабораторија, проблем је још далеко од решења.
 

У том контекстру процес повлачења трупа и предаје контроле авганистанским властима који су објавили Американци може да се отегне годинама. Отпор Талибана није сломљен. Површина опијумских поља се не смањује. Губици коалиције расту. Само ове године у домовину је послато преко 700 сандука са погинулим војницима. Тако да ће проблем Авганистана још дуго бити главобоља међународне заједнице.