Трагом Ломоносова

2011. године обележава се 300-годишњица оснивача руске науке Михаила Ломоносова. Значјани датум тројица ентузијаста одлучила је да обележи на необичан начин – они су поновили пут научника којим је пре скоро три века он ишао на школовање из Архангелска у Москву.
 

У каквим се само областима науке није испољио гениј Ломоносова! То су физика, хемија, астрономија, географија, металургија, геологија, књижевнсот, историја, сликарство. Његова молекуларно-кинетичка теорија топлоте у многоме је претходила савременој представи о саставу материје. А откривање атмосфере планете Венере до днас се астрономима чини невероватним за своје време. Управо Ломоносов је основао први руски универзитет – Московски, чиме је дао непроцењиви допринос развоју домаће просвете.
 

Такве висине младих из сељачке породице постигао је искључиво захваљујући својој упорности и жељи за сазнањима. Није имао ни гроша у џепу када је у зиму 1730. године као 19-годишњи младић пешке кренуо из Архангелска у Москву, како би се уписоа на Словенско-грчко-латинску академију.
 

Маршруту великог научника одлучили су да понове ученсици пројекта Рибни караван. Јер управо рибарима који су возили свој улов у Москву придружио се млади Ломоносов. То је својеврсни римејк историјског догађаја, где у улози чувеног путника наступају на смену два младића, појашњава координатор пројекта Вадим Михајлов.
 

Два Михајла – они имају такав надимак, мада свако има своеј име, у симболичној штафети прешли су по 600 километара. Полазим од тога да је реални Михаил Ломоносов пола пута ишао пешке, а пола пута је путовао у саоницама са свеже замрзнутом рибом. Наравно, никаквог каравана, тачније коња упрегнутих у кола није било. Михајли су ишли за разлику од Ломоносова не по старом московском путу, који данас не постоји, већ савременом трасом М8, која пролази кроз три области – Арханглеску, Вологодску и Јарославску. Пешаке је пратило возило са телеоператером, а ток њиховог кретања могао је да се прати на екрану компјутера уз помоћ специјалног навигационог уређаја. Уз то режим пешака је био мање напоран него код Ломоносова пре триста година – сваки је прелазио само половину дневне деонице, говори координатор појекта.
 

Ујутру у 8 сати на маршруту излази први Михајло. Прелази 30 километара. А ја превозим другог Михајла на другу половину пута. Изводим га на маршруту и са стварима идем до краја дневне деонице. Тамо се смештамо да преноћимо, а први Михајло аутостопом стиже до места преноћишта. Тачније штафета је била симболична.
 

Тако су ученсицни Рибног каравана прешли преко 1200 километара и после три недеље завршили су свој поход у центру Москве. У насељима кроз која су пролазили на својој маршрути састајали су се са ученицима и говорили о свом пројекту и о Ломоносову. Трудили су се да испричају деци нешто мало познато. На пример, показали су копију аутограма научника, коју су ученсицима акције Рибни караван специјално послали из Краљевске академије Шведске, чији је први почасни члан из Русије постао 1760. Михаил Ломоносов. Он је био велики просветитељ, подвлачи Вдим Михајлов из Архангелска. Зато је главни циљ нашег пројекта било просветитељство, тежња да се подсети на нашег великог земљака, зато што је 2011. година за нас година Ломоносова.