Предстојећа година ће бити занимљива за Русију у смислу унутрашње политике

2011. године  у Русији ће бити одржани редовни  парламентарни избори. И практично одмах после њих почеће председничка изборна кампања. Тако ће акценат бити премештен на унутрашњу политику у којој има прилично много проблема, сматра потпредседник Центра за политичке технологије Алексеј Макаркин.
 

Један од главних тиче се економске модернизације и промена у сфери политике. У вези с овим питањем истичу се различите тачке гледишта. По једној од њих, потребне су озбиљне промене у економији. Али политичку сферу треба сачувати у скоро непромењеном облику. Присталице ове варијанте апелују на искуство Кине, која активно развија своју економију и притом врло опрезно делује у области политике. Постоји и другачије гледиште. Њега се, између осталог, придржава председник Русије Дмитриј Медведев. Он се своди на то да је потребно истовремено спровођење економских и политичких промена. Друго је питање очувања могућности управљања политичким процесима и стабилност у друштву.
 

По мишљењу Алексеја Макаркина треба ићи управо тим путем, који је повезан с прилагођавањем руских политичких институција условима живота у савременом демократском друштву. Притом је важно истаћи да је то потребно самим Русима.
 

2011. године биће решено и тако важно питање као што је одређивање кандидата власти за председника Руске Федерације, наставља Алексеј Макаркин.
 

Мислим да ће то бити врло значајно питање. Јасно је да ће у целини политички правац највероватније сачувати наслеђе независно од тога ко ће бити кандидат власти. Међутим, прилично значајни акценти могу се променити у случају истицања овог или оног кандидата. Мислим да је то такође врло важно питање. Решаваће га двојица људи – председник и премијер, који ће очигледно доћи до заједничке одлуке, а затим ће је понудити становницима Русије на одобрење у току предстојећих избора.

Даље је Алексеј Макаркин изнео своју прогнозу диспозиције политичких снага у Русији у предстојећој години. У новом саставу  Државне думе остаће оне странке које су у њој сад заступљене. То је „Јединствена Русија“, „Праведна Русија“, Комунистичка партија Руске Федерације и Либерално-демократска странка. Оне странке које се тренутно налазе ван граница парламента имају шансе да буду заступљене у његовом новом саставу. Странке радикалне опозиције засад немају довољну подршку електората. Међутим, последња социолошка истраживања показују да у друштву зри схватање о потреби за присуством јаке опозиције у парламенту, тако да ће судећи по свему политичка година за Русију бити прилично занимљива у контексту даљег развоја демократских институција и политичке конјуктуре.