Гасни „коридори“ Европе

„Без обзира на све ризике, данас се може рећи да је пројекат „Набуко“ из фазе митских разговора прешао у фазу реализације. То је јасан сигнал инвеститорима да ће се он оваплотити у живот.“ Овакво мишљење изразио је немачки политиколог, директор Центра „Русија-Евроазија“ Савета за спољну политику Немачке Александар Рар (Alexander Rahr), коментаришући резултате путовања председника Европске Комисије Жозе Мануела Барозу у Баку Ашхабад, које је завршено ових дана. Међутим, други стручњаци изражавају опрезније оцене резултата посете Бароза.
 

Како саопштавају информационе агенције, председник Азербејџана Илхам Алијев и председник Европске комисије потписали су заједничку декларацију о "Јужном гасном коридору“, који је намењен за диверзификовање испоруке гаса у Европу. Саставни део овог „коридора“ је несрећни, познати пројекат „Набуко“. По декларацији, Азербејџан се обавезује да обезбеди дугорочне испоруке гаса у земље Европске Уније. По подацима стручњака, планирано је да се тамо 2011. године произведе преко 30 милијарди кубних метара гаса, а до 2018. године овај показатељ треба да се повећа до 80 милијарди. Дакле, истичу коментатори, у посети председника „европске владе“ Бакуу – узгред речено, првој – нема ничег зачуђујућег.
 

Што се тиче преговора између Барозуа и председника Туркменије Губангулија Бердимухамедова, како се истиче у саопштењу прес-службе председника званична посета председника Европске комисије Ашхабаду треба да постане „нови корак у активизацији дијалога између Туркменије и Европске Уније“. Овде је бриселском госту изјављено да пуштање у експлоатацију гасовода прем Кини и Ирану не значи да су количине плавог горива у земљи исцрпљене. И у првој и у другој престоници председнику Европске комисије је саопштено о подршци пројекта „Набуко“. Засад – на речима.
 

Ипак, немачке новине «Frankfurter Allgemeine Zeitung» о резултатима турнеје Барозуа по Централној Азији пишу да је Европска Унија „још један корак ближе свом циљу – смањењу зависности од руског гаса“. Новине су прецизирале – истина, није јасно да ли са задовољством или с незадовољством, - да данас 40 процената потреба Европе обезбеђује управо Русија. Барозу је постигнуте договоре назвао „важним напретком“ истакавши да ће они омогућити да се прошири „директан приступ“ ЕУ гасу из каспијског региона. Може се рећи да је упорност у достизању овог „приступа“ на завидном нивоу. Ових дана европска СМИ подсећају да „бабице“ ЕУ већ 8 година гатају набуковској „породиљи“, али се дете још није појавило на свет. Засад нема гаса за „Набуко“. Али, ако и буде, по мишљењу стручњака британског института «Chatham House» Јурија Фјодорова, овај пројекат сам по себи неће решити проблеме енергетске безбедности ЕУ. Ипак, сматра он, то је један од фактора који могу да побољшају позиције Европе у међусобним односима с Русијом.
 

После сличних речи многе ствари постају јасне. Ево какво мишљење је поводом још једног покушаја реанимације пројекта „Набуко“ изразио шеф аналитичког оделења инвестиционе компаније „Брокеркредитсервис“ Максим Шеин.

- Док не почну инвестиције, док не почне изградња, неће бити неких реалних кретања. Могу се бесконачно потписивати споразуми и меморандуми, али ствар се неће покренути док не почне да пристиже новац. У принципу, рекао бих да Европа у многоме живи по неким старим схватањима из времена „гвоздене завесе“. Ефикасност Европске Уније је под великом сумњом. Има јако много проблема. И онда се појављује жеља да се покаже како ЕУ стоји на стражи интереса Европе, јер Русија наводно прети њеној енергетској безбедности.
 

Међутим, желели бисмо да то назовемо неспоразумом, истакао је Максим Шеин, али овакви приступи ни до чега е доводе. Узгред речено, занимљиву изјаву у овом смислу ових дана је дала представник Европске комисије Марлен Холцнер (Marlene Holzner). „Ми подржавамо седми транспортни коридор и „Набуко“ је једно од наших главних оруђа у овом смеру,“ изјавила је она. Колико је гасних „коридора“ потребно Европи је, наравно, њена ствар. Али, чему оруђе?