Ко је под чијом лупом?

Комесар ЕУ за унутрашње послове Сесилија Малмстрем представила је нацрт директиве, која прописује сакупљање ширег скупа података о авио-путницима, како оним који стижу у земље ЕУ, тако онима који лете из њих. Према документу, авиокомпаније треба оперативно да предају ове податке службама безбедности одговарајућих држава. Циљ је ефикасније супротставање међународном криминалу, шверцу наркотика и терористичкој опасности.

Представљајући нацрт одлуке Европске комисије, Малмстрем се потрудила да одмах умири могуће скептике. По њеним речима, део података о авионским путницима специјалне службе могу да добију одавно. Рецимо, зна се у којој је агенцији путник купио карту, куда и када лети, на ком месту седи, да не говоримо о имену и презимену. Нису свима, истина, ови разлози деловали убедљиво. Једна је ствар подаци из карте, друга ствар подаци персоналног карактера. А таквих је 19 тачака. Међу њима су, на пример, реквизити кредитне картице, број мобилног, адреса електронске поште, шифра на коферу и други.

У принципу, Европска комисија се не може оптужити за некакву глупост. САД, рецимо, још од 2004. године траже податке о авионским путницима који лете у Америку из земаља САД ни више ни мање него по 34 параметара. Сличне податке о путницима који долазе сакупљају у складу са сопственим законодваством специјалне службе Белгије и Шведске. Захваљујући управо таквој пракси, рекла је Малмстрем, у Белгији је, на пример, било откривено 95% свих ухапшених наркокурира. У целини против сличног метода борбе против терористичке и других опасности савремености нема посебних примедби. Стручњаке и политичаре брину конкретни детаљи.

По речима немачког експерта за унутрашње послове фракције зелених у европском парламенту Јана ФилипаАлбрехта, уставни судови низа земаља и Европски суд за људска права дозволиће да се сакупљају лични подаци о грађанима тек уз постојање озбиљних сумњи. Ако се оне не потврде – добијени подаци уништавају се хитно. У целини идеју комисије он назива шамаром основним европским вредностима и људским правима. Са њим се у принципу слаже и Бригит Зипел, посланик Европског парламента из СДПГ:

Решење ће зависити од тога да ли ће нам поћи за руком да нађемо заједнички став. Као прво, треба затражити од Европске комисије објашњења у чему се састоји додатни ефект добијања личних података. Као друго, ако одлука буде донета, треба промислити како да се не допусти хаотично нагомилавање сакупљених података. У том случају они ће престати да подлежу контроли, појавиће се рупа за злоупотребе. Податке треба сакупљати строго циљано, и њихова количина треба да буде ограничена.

На разматрање нацрта директиве министрима и Европском парламенту се дају две године. Времена има. Најважније је, самтрају експерти, да у борби против тероризма и међународног криминала буде јасно ко је под чијим калпаком. Овде се цена сваке неопрезности мери људским животима.