Авганистан: гост пожелео да остане

Како се сазнаје из саопштења новинских агенција, влада Хармида Карзаја тренутно преговара са САД-ом да се на територији Авганистана направе сталне америчке војне базе. На конференцији за штампу у Кабулу Карзај је објаснио неопходност дате намере својих старијих прекоокеанских пријатеља лапидарно: Они то желе.

Реализација америчких планова, узимајући у обзир дуготрајни карактер стратешких односа са Америком, уверио је Хамид Карзај, донеће земљи безбедности и економски процват.

Занимљиво да се паралелно са објављивањем чињенице да се преговара о америчким базама, у британском листу Фајненшл Тајмс појавила скоро сензационална изјава команданта НАТО и америчких трупа у Авганистану, америчког генерала Дејвида Петреуса. Дати рат против покрета талибан, изјавио је он у интервјуу овом издању, тек почиње. Откровење да после скоро 10 година рата у Авганистану коалиционе трупе тек почињу борбена дејства против талибана биће, по речима листа, слаба утеха за савезнике и оне чланове америчког конгреса који су већ уморни од тог рата, тужно примећује Фајненшл Тајмс.

У контексту дешавања некако не баш сигурно звучала је изјава генералног секретара НАТО-а Андреса Фог Расмусена о томе да су руководство алијансе и влада Карзаја одлучили да објаве почетак предаје одговорности за безбедност локалним органима власти већ 21. марта. Тада ће земља обележавати Нову Годину по источном календару. Павел Золотарев, заменик директора Института за САД и Канаду, генерал-мајор у пензији, оцењује актуалну ситуацију у Авганистану као противречну.

Поводом тога да Обамина администрација веома жели да започне повлачење, говори експерт, то је апсолутно тачно. То да унутрашња ситуација не дозвољава да се то учини, такође је апсолутно тачно. Што се тиче војних база, то би био логични наставак онога чему Американци теже. Наравно, у датом региону они би хтели да имају полигон. Овде је њихов сада главни супарник на економском фронту у крајњој линији – Кина. Растући регионални лидер Индија, Пакистан и Иран. Имати могућност макар ограниченог али сталног војног присуства у региону вероватно је њихов сан.

За реализацију свог сна прекоокеанском госту који је, истина, дошао у авганистанку кућу под пуном ратном опремом и у пратњи ништа мање убедљиво опремљених сапутника, није било потребно много. Довољно је било изразити жељу. Могло би вероватно и без тога. Али правила пристојности гост, макар и формално, мора да поштује. Између осталог, сада гост постаје стални станар, тако да домаћин може да се бави ситним бригама одржавања реда у „собама“. А рат са талибанима може да се започне и од почетка. Јер питање отићи или остати у суштини је већ решено.