Знањем до фарме шампиона

У витринама дневне собе у кући Војина Доброкеса из банатског села Кумане више нема места да се спусте шампионске награде за овчарство. Док други, посебно млади сељани чим стасају гледају у правцу велеграда желећи да асфалтом замене плодне оранице, овај банатски фармер вредно ради на остварењу сна - да са 200-300 оваца удвостручи стадо и настави да гаји овнове шампионе, због чијих се доказаних „љубавничких” особина и за Кумане надалеко зна.
До ових резултата Доброкес је стигао за само неколико година јер је 1997. као избеглица из Хрватске, са супругом, сином и кћерком, нешто оваца и великим знањем, стигао у овај миран банатски кутак. Тада је ризиковао по други пут и опет добио: иако су сви говорили да је то немогуће, он је у Војводину и први у Кумане довео немачку расу оваца виртемберг и ускоро почео производњу и продају приплодног подмлатка који се по квалитету брзо прочуо и изван Војводине. Кад су други видели резултате предузимљивог сељана, почели су и они...

- Овај ован је шампион Међународног сајма у Новом Саду. И овце су однеле прво место (за квалитет, изглед, потомство), а мени као одгајивачу донеле титулу апсолутног шампиона у овчарству за 2007. годину - каже Доброкес, док чврсто, са обе руке, држи 175 килограма тешког шампиона, који још нема име. Доброћудни млади „Казанова” овчијег света, али без рогова (што је одлика ове расе), горостас у својој врсти, помало зазире од блицева фотоапарата још откако је био звезда Сајма. Али, одважан је, каже одгајивач, тамо где треба - у обору, где дане проводи са својих тридесетак оваца.

Овчарство, каже Доброкес, поучен искуством и тренутним условима, није исплативо када се ради „на мало”. Све испод 200-300 комада доноси велике обавезе, а, реално, малу зараду. Ко хоће да живи од тога, да пристојно заради и упосли све чланове домаћинства, требало би да има бар 600-700 грла и да добро засуче рукаве.

- Животиње храним искључиво природном храном са својих 17 хектара. Продајем већином живу стоку за приплодни материјал. Женски јагањци за приплод тежине око 40 килограма стари око три и по месеца коштају и до четири евра по килограму, а мушки око 3,5 евра, а то је завидна цена. Купаца има више него јагњади, што све говори - наставља Доброкес.

Породица нашег домаћина бави се овчарством више од 200 година. Војинов отац Душан Доброкес пренео је сину знање и искуство и помаже му свакодневно. О стаду брину и супруга и кћерка, а на чобанском послу помаже им још један радник.

До трофеја се не може ни без великих улагања. Војину је, срећом, помогла држава повољним наменским кредитом за куповину 36 овца и једног овна, од 15.000 евра, са каматом од три одсто на пет година. Институт за пољопривреду општине Зрењанин, чију велику помоћ Доброкес стално истиче, дао је добре препоруке за овог узгајивача да квалитетом и без „кумовских” веза дође до државног зајма и унапреди посао.

Доброкеси с оптимизмом гледају у сутра. По пословици коју нам рече деда Душан, „све што мачка роди, гледа у сламу”, и унук Дуле, ђак четвртог разреда, наставиће традицију, а овчарство можда добије новог рекордера.