Летонији указали на неповољну ситауцију са људским правима

Организација за безбедност и сарадњу у Европи скренула је пажњу летонских власти на неповољну ситуацију око људских права у земљи. Врховни комесар ОЕБС-а за питања националних мањина Кнут Волебек, који је посетио републику, изјаснио се за поједностављивање испита за натурализацију, који је озбиљна препрека на путу натурализације стотина хиљада летонских лица без држављанства, претежно рускофонских.

Други предлог Вилебека, који је изнео за време састанка са руководиоцима друштвених организација у граду Даугавпилсу је да се максимално упрости процес давања летонског држављанства за децу лица без држављанства. Ове мере у случају њиховог спровођења могу да ослабе дискриминационе баријере подигнуте у прибалтичкој републици после распада бившег СССР. Ипак оне нису у стању да их уклоне у потпуности.

Да подсетимо да бројност становништва Летоније износи око 2,3 милиона људи. Од њих скоро 345 хиљада углавном рускофонских становника, који немају држављанство. Они су лишени учешћа у парламентарним и локалним изборима, као и изборима за Европски парламент. Али тиме се ствар не исцрпљује. Постоји неколико десетина различитих положаја држављана и лица без држављанства. Они важе у политичкој, економској, социјалној и језичкој сфери, као и у образовању, запошљавању, медицини, другим областима.

Фактички у Летонији је на делу кршење људских права и слобода по етничком принципу, што представља изазов јединственој Европи, чији члан је прибалтичка република. Дато питање више пута се разматрало у Савету Европе, Парламентарној скупштини СЕ, ОЕБС-у, Европском паралменту, чак и у Комисији УН за борбу против испољавања расне дискриминације. У овим организацијама износиле су се препоруке о томе да је неопходно довести летонско законодавство у склад са међународним нормама, између осталог са Европском конвенцијом о заштити људских права. У риги су ове препоруке игнорисали. Из тог разлога што су летонске власти заинтересоване за очување напетости како унутар земље, тако и са Русијом, убеђен је руководилац одељења за Балтичке земље Института за земље ЗНД Михаил Александров.

Зато што су они дошли на власт на конфронтацији са Русијом и Русима. Своју политичку легитимност црпе из ове конфронтације. Ако конфронтације не буде, они треба да оду, ови људи, да дођу нови.

Али то управо не желе у летонској престоници. Подела друштва за владајућу летонску елиту је начин политичког преживљавања. Они се плаше да лица без држављанства, уколико добију грађанска права, неће гласати за људе који су подигли дискриминацију на етничкој основи на прво место државне политике. ЕУ, по свему судећи, склон је да не затвара очи пред кршењем људских права у Летонији. Мада не планира да је позове на ред. Тамо се очигледно такође плаше политичких промена у балтичкој републици.