Наш предак – човек алтајски

Сибирски археолози су изнели још један проналазак, који је постао још једна карика у изградњи ни више ни мање до нове теорије човекове еволуције. На југу Сибира, у планинама Алтаја нађен је део камене наруквице: судећи по старости, то је најстарији до сада познати украс. И сама чињеница његовог постојања мења представе научника о култури првобитног човека.

Јединственим проналасцима и смелим идејама сибирски науници чуде свет врло често. Управо на Алтају 2008. године нашли су део прста и зуб древног човека: анализа ДНК показала је да су то остаци раније непознатог вида. Откриће је произвело буру у научном свету, мада постојање „човека алтајског“, како су научници назвали овог сибирског претка човечанства, још захтева доказе.

Уопште истраживања на Алтају се воде већ 30 година. Данас у том региону и центру пажње руских научника је око 10 пећина и исто толико отворених насеобина наших древних предака. Сума археолошког материјала даје основе за озбиљну дискусију, која се покрнеула у међународној научној заједници – каже у интервјуу за Глас Русије директор Института за археологију и етнографију Сибирског одељења РАН академик Анатолиј Дервјанко.

За ове године добијен је јединствен материјал који сведочи о томе да се на територији Алтаја култура човека горњег палеолита формирала пре 50-45 хиљада година. Отприлике у исто време, чак можда нешто раније него на Блиском Истоку и у Африци. Сарађујемо са институтом за еволуциону атропологију Макс Планк у Лајпцигу и са тимом Сванте Пабо, и захваљујући њиховом дешифровању мотохондријалног ДНК и ДНК из језгра код наших узорака из две пећине – пећине Окладникова и Денисовске пећине, добијени су сасвим неочекивани резултти. Они сведоче о томе да је древно становништво Алтаја представљало две популације. У региону пећине Окладинкова били су насељени неандерталци – пре 50-45 хиљада година, у Денисовској пећини „денисовци“. Ова популација, како је показала анализа, била је сестринска група неандерталаца.

До 80-их година, наставља научник, у науци је постојала представа о линеарној еволуцији човека: условно говорећи – хомо еректус, хомо неандерталац, хомо сапиенс. Касније, захваљујући дешифровању ДНК, хомо еректус и хомо неандреталац били су прецртани из директног родослова човека. Са моје тачке гледишта, говори академик Деревјанко, очигледно је да је било неколико линија, које су на крају крајева дале нас и вас.

Дугогодишња истраживања на Алтају омогућила су да се прати непрекидни развој човекове културе током још дужег периода – 300 хиљада година.

У јулу у највећем научном центру Сибира, граду Новосибирску, биће одржан симпозијум, где су позвани водећи археолози, антрополози, палеогенетичари из читавог света. Проћи ће много година пре него што дођемо до истине, али све то је врло занимљиво научницима разних праваца, тврди научник, јер човек је централни проблем свих наука.

У интервјуу за Глас Русије академик Дервјанко је прокоментарисао још једну занимљиву верзију коју подржавају сибирски научници поводом открића Америке.

Први човек који је ступио на тле Новог света, то је наравно древни сибирац, уверен је Анатолиј Деревјанко. Десило се то пре најмање 20-25 хиљада година.

Уопште сибирски научници су за смеле идеје и против неосноване скепсе, јер свако ново сазнање је корак унапред.