Да боље видимо Сунце

У Русији се ствара космички апарат ради проучавања Сунца. Он ће омогућити снимање те звезде у оквиру програма Мали космички апарати ради фундаменталних космичких истраживања.

Јединственост тог програма се састоји у томе што ће први пут Сунце проучавати уз помоћ мањих апарата. Раније су ради тога стварали крупне обсерваторије. Међутим, захваљујући њима  је било могуће видети на Сунцу детаље димензија од хиљаду километара. То онемогућује одговор на  једно од најважнијих и засада нерешених питања физике – зашто Сунце има врућу круну? Реч је о томе да температура на  површини  звезде износи око 6 хиљада степени, а изнад површине – у круни – милион степени. Зашто и на који начин се то дешава није познато, - објашњава научник Физичког Института «Лебедев» РАН (ФИАН) Сергеј Богачов.

Постоји мишлење да делују неки микропроцеси у много мањим размерима, једно сто километара.  Односно, треба видети те детаље. Био је формиран руско-амерички пројекат, разрађена конструкција таквог телескопа који ће први у свету омогућити прећи од посматрања детаља  од хиљаду километара на  сто километара. Посматрање круне тако детаљно ће бити остварено први пут, онда ћемо видети те загонетне механизме који стварају врућу круну Сунца.

Проучавање спољног сунчевог омота је од огромног значаја не само за астрономе. Управо из сунчане круне се избацују материје које су способне да изазову магнетске буре на Земљи. Знатан утицај на климу имају  и севања на Сунцу. У земаљским условима је немогуће симулирање таквих процеса. Међутим, неопходно је схватити како ће се та врућа звезда понашати у наредно време, хоће ли бити стабилна, јер њена стабилност омогућује живот на Земљи, - истиче Сергеј Богачов.

Сунце прелази у стање високе и ниске активности. Постоји базични циклус – 11 година, односно, сваких 11 година оно постаје активније и обрнуто.  Постоје и глобалнији циклуси – вековни, миленијумски.  Када се минимуми поклапају Сунце може да се нађе у депресивном стању. Таква су стања позната кроз историју. Релативно недавно је то било у 17.-18. веку, када је за скоро 100 година активност Сунца била слаба. На Земљи је то резултирало малим леденим доба. Онда су биле слабе летине, смањила се температура.

Познати су случајеви да је не реци Москва у августу био лед.

Телескопи за проучавање Сунца, којима ће бити опскрбљен мали космички апарат, резултат су заједничких напора научника ФИАН Лебедев и стручњака Смитсоновске астрономске обсерваторије САД. Таква кооперација омогућује размену најсавременијих технологија. Американци  имају системе стабилизације за астрономске обсерваторије, којих нема у Русији, док Руси имају рендгенску оптику, знају да направе  огледала и филтере без премца за телескопе. Резултат сарадње ће бити апарат АРКА којим ће бити опскрбљен мали сателит за детаљније проучавање Сунца.

2012. године ће бити створена макета апарата АРКА, његово лансирање се планира за 2015.-2016. годину.