Златна маска: у трагању за новим ракурсима

По 17. пут у Москви се отвара Национални позоришни фестивал Златна маска, који сваке године резимира резултате сезоне и награђује најбоље радове и најбоље позоришне посленике. Овог пута жирију предстоји да изабере најбоље од скоро сто представа, што је рекордни број.

Победник фестивала у номинацији најбоља страна представа приказана у Русији прошле године, по традицији познат је већ уочи отварања Златне маске. За 2010. годину о тој номинацији победила је представа Драмског позоришта аустријског града Граца Сат када ништа нисмо знали једно о другом редитеља Виктора Бодоа из Мађарске. У овој представи која је урађена као фантастична атракција, садржане су врло дубоке мисли. Рад Виктора Бодоа је мој најјачи утисак у последњих неколико година од позоришта, признао је у инверјуу за Глас Русије познати московски позоришни критичар Марина Давидова.

Пред нашим очима све време тече живот, фрагменти реалности – говори експерт о аустралијској представи. Ми идемо, рецимо, на посао и пролазимо поред пара који се љуби или човека који плаче у гомили, или поред неке туче. Ми нисмо сведоци почетка и завршетка тих прича. Оне доспевају у наш видокруг као фрагменти реалности. Обично сечемо те фрагменте, зато што у сижеу наших живота они немају принципијалну улогу. Али увек су нешто важно за живот других. Сваки пут кад то видимо, уклапамо то у обичајене жанровске схеме: Ево, овде је вероватно мелодрама, а овде трагедија, овде нека фарса. Ми хоћемо чак сиже о сопственом животу да уклопимо у неки жанр. А Виктор Бодо у својој представи показује да се живот не уклапа у оквире неког жанра, и њен сиже је апсолутно непредвидив. Редитељ покушава да кроз ову фрагментарну позоришну реалност натера гледаоца да види реалност у неком новом светлу, нуди нову оптику, корз коју видимо сам живот. А задатак уметника се у томе и састоји – да пружи нови ракурс кроз који ћемо нешто схватати о животу као таквом.

Последњих година Златна маска позива много страних гостију – директора фестивала, продуцената, критичара. Њима је упућен пројекат Рашн Кејс, чији је циљ, како је објаснила Марина Давидова, да представи слику савременог руског позоришта стручњацима из читавог света.

Наравно, руско позориште странцима изгледа као царство традиције – примећује руски критичар. И мада се код нас у последње време појавило много радова екпсерименталног позоришта, необичног, у целини моје западне колеге често говоре да је наше позориште помало старомодно. У томе постоје и своји недостаци, и своје предности. У Русији је и даље врло јака позоришна школа, глумачка школа. Одређени тренд везан за традицију руског психолошког позоришта остаје моћан. А шта можемо још да понудимо? Управо снажну позоришну школу  и јаку психолошку традицију.

Добитници Златне маске биће познати 15. априла – на дан затварања фестивала.