Тајну чува успавани замак

04.03.2011. год.

Богати француски нежења Луис Мантин, који је умро давне 1905. године, оставио је опоруку у којој тражи да дворац у којем је живјео буде запечаћен 100 година. Локалне власти су послије истека тог рока почеле рестаурацију замка у намери да некадашњи дом племића претворе у музеј.

Луис Мантин који је умро у 54. години живота, давне 1905. године, желио је да остане познат и 100 година послије смрти.

Као богати нежења није имао коме да остави своју имовину, па је раскошни дворац, изграђен на рушевинама дворца из 15. века, одлучио да запечати у намјери да га нека млађа покољења отворе 2005. године.

Имућни власник здања потрудио се да у дворац угради све што је тада било модерно и доступно.

Спровео је струју, направио тоалете, те опремио дворац тада модерним уређајима и намјештајем који је мало ко могао да приушти.

Свој живот Француз је посветио умјетности, историји и археологији, тако да је његов дом читав вијек скривао изузетно вриједну литературу, умјетничке вриједности и збирке препарираних животиња.

Враћање старог сјаја

Након Мантинове смрти о замку нико није водио бригу, али након испуњења Матинове последње жеље, то јест истека 100 година, локалне власти су одлучиле да уложе чак три и по милиона евра у реконструкцију здања.

„Мантин је био опсједнут пролазношћу времена и смрћу. Желио је да његова кућа остане непромијењена, да буде као временска капсула како би будуће генерације знале како је живео један племић на прелазу у 20. вијек", објаснио је кустос Мауд Лејоудек за телевизијску кућу CNN.

Лејоудек је нагласио да је кућа била пуна влаге, буба и да су зидови били у изузетно лошем стању, али да ће, упркос свему томе, као музеј бити јединствена, јер је остала нетакнута читав један век.

Обнова дворца траје већ пуне четири године, а 30 стручњака мукотрпно и прецизно ради на рестаурацији како би и унутрашњост и спољашност Мантиновог дома поново могли да засијају некадашњим сјајем.

Извор
РТС(Т)

Повезане теме

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Руски пандан \"Старлинку\": Лансирано 16 сателита, корак ка стварању комуникационог сервиса у орбити

Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...