Дама високог лета

12. априла се навршава 50. годишњица првог лета човека у космос. После Јурија Гагарина  у окоземаљској орбити је летело више од 500 људи. Међу њима је било само 50 жена. Пилот-комонаут Јелена Кондакова заузима посебно место међу звезданим дамама. Рускињи припада светски  рекорд најдужег налажења жене у космосу. Њен лет 1994.-1995. године је трајао скоро 6 месеци. После две године је она поново ушла у орбиту, овог пута шатлом. Она је постала прва жена у свету, која је летела и  руским бродом, и америчким. О свом космичком животу и томе, ко се комфорније осећа у орбити – припадници јаче или лепше половине човечанства, посланик Државне думе Јелена Кондакова је испричала у ексклузивном интервјуу Гласу Русије.

Имала сам срећу, као да сам је добила на лутрији, - каже Јелена Кондакова. Она је два пута била у космосу. Њен супруг, космонаут Валериј Рјумин је оба пута био категорично против. Међутим, после тога  је казао: Нећеш ми опростити, те је пристао, - смеје се Кондакова. Данас је за жене професија космонаут ретка, али више није егзотична. Доказано је да   налажење у орбити утиче на женски и мушки организам отприлике једнако. Нисам имала у орбити ни биолошке, ни психолошке проблеме, - каже Јелена Кондакова.

Жена се у космосу осећа изврсно. Не мора ни да пере, ни да чисти, ни да обилази радње, ни да пази  на дечије задатке. Односно, има прави комфор. Када говоримо озбиљно, давно је познато да се женски организам  боље прилагођава ситуацијама, које изазивају стресове, него мушки. Психолошки сам имала срећу с посадом. 6 месеци је прошло као један дан. Када сам се вратила на земљу, рекла сам да желим да идем натраг у космос.

Имала је срећу и у томе. Звезде су биле благонаклоњене према њој. У мају 1997. године је она извршила други лет на америчком  броду Атлантис. За ту експедицију је Рускиња добила медаљу НАСА. У време лета на Атлантису она је преживела тежину космичких преоптерећења. Узлетање и улазак у орбиту се на шатловима  преноси много теже него на руским бродовима, - сећа се Јелена Кондакова.

Осим тога, код Американаца није био нормалан систем спаса за разлику од руских бродова. Сви се сећамо удеса америчког Челенџера. Системи реаговања на спољне чиниоце су на нашим бродовима савршенији. Имали смо неколико случајева, када је живот комонаута био угрожен, али су на бродовим Сојуз  били системи безбедности. 1983. године су космонаути Владимир  Титов и Генадиј Стрекалов остали живи само захваљујући систему спаса у случају хаварије.

Данас руски и амерички  стручњаци већ разматрају могућност међупланетарних космичких летова. У Роскосмосу су уверени да техничких проблема за лет на Марс нема. Иначе, у блиској будућности мисије ка далеким галаксијама ће бити обична ствар, као што су летови авионом. Међутим, без жена  космички простор никада неће постати за човечанство комфорна средина и нова кућа, - уверена је Јелена Кондакова.