Пронађен ген бодрости

Јулије Цезар и Леонардо Да Винчи спавали су по 2 сата дневно. Практично без сна могао је Салвадор Дали, стварајући своја надреалистичка дела. Три сата у току ноћи и један сат после ручка спавао је Винстон Черчил. Амерички научници тврде да су открили тајну „елите која не спава“. Сада они намеравају да укроте сан и обичних смртника.

Испитавши једну калифорнијску породицу, физиолози локалног универзитета су приметили да неки њени чланови – мајка и ћерка – иду на спавање после поноћи, а устају са петловима. При томе се осећају сасвим бодро и нису им потребна тонизирајућа средства. ДНК-тестови су открили код жена мутацију гена hDEC2, који им омогућава да спавају 4 сата без штете по здравље. Променивши сличан ген код мишева, научници су утврдили да су глодари такође почели да спавају мање него обично.

Потреба за сном је исто таква индивидуална карактеристика као његова висина, тежина и други физиолошки параметри, истакао је у интервјуу за Глас Русије шеф одељења Центра за рехабилитацију Управе послова Председника РФ Дмитриј Калистов.

Главни критеријум ефекстивности сна је стање бодрости. Тачније у току дана не треба да се испољавају знаци недостатка сна у виду поспаности, и, наравно, не треба да буде никаквих негативних последица по здравље. У првом реду, кардиоваскуларних, као и промена у имунитету, који се може оценити помоћу инструменталних истраживања. Ако неке последице постоје, то се може оценити као варијанта несанице и захтева медицинску интервенцију – или психолошкиу или преписивање медикамената.

Остаје нејасно шта се сматра нормом. Постоји чувено правило осморке: 8 сати спавања, 8 рада и 8 одмора ради очувања здравља. Неки сомнолози инсистирају на 7 сати: краћи или дужи сан увећава ризик од превремене смрти. У складу са међународном класификацијом норми сна препоручује се од 4 до 10 сати. Ако човек спава мање и осећа се при томе добро – њега убрајају у неспавалице, ако спава више од 10 сати – у спавалице.

На дужину сна несумњиво утиче индивидуална генетска предизспозиција. И не ради се о мутацији неког гена, већ у томе што дужину сна детету задају родитељи, он је наслеђује.

Што се тиче мутаната, таквих има отприлике један до три на стотину. Ови људи чине такозвану елиту која не спава. Они не само да мало спавају, већ су и мршавији и оптимистичнији и поседују смањену осетљивост на бол. Амерички научници намеравају да детаљније проуче структуру њиховог ДНК, како би разрадили препарате који могу да мењају однос сна и будног стања. Само не зна се зашто је то потребно.