СБ УН размотриће ситуацију на Косову

Разматрање проблема Косова на заседању СБ УН увече 12. маја може да буде кључни моменат у изради даље међународне стратегије регулисања ситуације у покрајини. Биће речи о предлозима који су се чули последих дана да се обустави мисија УН у покрајини, као и о перспективама достизања споразума између Београда и Приштине. Тему наставља аналитичар Петар Искендеров.

Разамтрање проблема Косова у СБ УН протећи ће у крајње сложеној ситуацији. Последњих недеља предмет дискусије било је неколико иницијатива – од форсираног повлачења са територије Косова међународне мисије до његове поделе на србски и албански део. Ипак иза ове активности изгледа да се скрива збуњеност водећих међународних организација.

Ради се о томе што се последњих месеци у развој ситуације на Косову и око њега све активније мешао унутрашњи фактор – тачније пораст политичке нестабилности и противречности међу водећим покрајинским странкама. Већ је јасно да је ситуација доспела у затворени круг. Косовски политичари без међународног посредништва нису у стању да се договоре више не само са Београдом, већ и између њебе. А овакво посредништво све више подсећа на диктат и са своје стране изазива пораст незадовољства самих становника Косова. Лидер Самоопредељења Албин Курти гради своју кампању под паролом ослобођења Косова од спољног диктата – и очигледно успева у томе. А ако се узме у обзир да је друга тачка његовог програма обједињење свих региона Балкана насељених Албанцима, тада ситуација изгледа још опасније.

Како би се преломили негативни процеси, међународна заједница треба да се врати резолуцији СБ УН 1244 од 10. јуна 1999. године, која тражи да се нађе решење за статус Косова на основу неповредивности граница на Балкану, истакла је у разговору за Глас Русије експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова.

Међународно право треба да стоји на стражи законитости. Ради тога постоје међународне институције. Постојеће проблеме треба решавати у правном, у дипломатском и сваком другом потребном аспекту. И слична решења могу да буду само компромисна. Она треба да поштују како интересе лидера Косовске покрајине, тако и власти Србије, а и да узимају у обзир разне аспекте безбедности у региону.

Уље на ватру подливају лидери Албанаца у јужносрбској Прешевској долини која се граничи са Косовом и где живи мешовито србско-албанско становништво. Градоначелник града Прешево Рагми Мустафа ових дана се изразио за размену територија између Београда и Приштине. Он је изјаиво да три општине Прешевске долине треба да се припоје Косову, док север Косова треба да се припоји Србији. По његовим речима овакав предлог треба да лежи на столу бриселских преговора. А то је већ нови обрт који прети прекрајањем балканских граница по етничком принципу.