Милиони на заштиту од цензуре

САД издвајају 19 милиона долара за борбу против политичке цензуре у оним земљама где власти строго регулишу приступ Интернету. У провом реду то се тиче Кине, Ирана и Саудијске Арабије. Средства ће отићи на разраду технологија које ће проналазити блокиране сајтове и укидати ограничење доступа.

О каквим се управо технологијама ради за сада се не говори. Поменута је могућност примене сервиса електронске поште или размештања блокиране информације на РСС каналима доступ којима држава не може да ограничи. Можда ће бити размотрена и варијанта попут оне коју је раније користио интернет-гигант Гугл. 2010. године власти Кине покушале су да ограниче рад неких његових ресурса на територији земље, и претраживачи су преусмерени на други домен, рекао је генерални директор система за управљање Интернет-сајтовима 1С-Битрикс Сергеј Рижков.

Највероватније реч је о формирању мреже за расподелу дата-центара са ИП адресама које се стално мењају. Тачније прави се некаква мрежа дистрибуције садржаја за коју би било крајње проблематично затворити доступ. Постоји испоручилац садржаја и он може да буде било који, њему ће се пружати услуге управо у том систему расподеле који ће омогућити да се добије приступ затвореним сајтовима. Затворити овакав систем значило би затворити доступ корисника Интернету. Сума о којој је реч врло је мала, пројекат није скуп и технолошки је остварљив.

Још почетком године Стејтдепартмент је прогласио Интернет једним од главних приоритета. Тада је слобода приступа глобалној мрежи била укључена у списак људских права и слобода, које су се САД обавезале да бране по читавом свету. Паралелно у оквиру ресора била је направљена специјална управа и покренути су пропагандни твитер-акаунти на арапском, кинеском, хинди у другим језицима. Ипак пуштањем новог система у рад може да се говори о почетку нове етапе интернет-делатности Стејтдепартмента, посебно у погледу Кине.

Кина је на данашњи дан технолошки лидер контроле Интернета. Под контролу Кине већ су доспели Јутјуб и Википедија. Са те тачке гледишта формално дејства САД могу да се уклопе у пријављену концепцију демократизације. Ипак не доводе ли она под удар означени прогрес у америчко-кинеским односима, сматра предавач МГИМО, регионални директор групе за истраживања Осморке Универзитета Торонта Викторија Панова.

У датом случају Кину и Иран су ставили практично у исту раван, мада Иран остаје земља „осовине зла“, а Кина је партнер. У том контексту догађај је занимљив, чак скандалозан. Узимајући у обзир то што су јуче одржани преговори о јуану, који су тобоже били позитивно оцењени са америчке стране. Али Американцима није пошло за руком да добију од Кине оно на шта су рачунали. Зато у погледу Кине дата иницијатива је врло симптоматична – бизнис као и обично. Тачније то је одраз стандардних односа САД са оном силом коју сматрају прилично опаносм, али с акојом све једно морају да одржавају одређени ниво сарадње. При томе не треба заборављати да иницијативе Американаца против цензуре важе само за одређене земље. Када су на пример у Грузији били затварани проруски сајтови у току грузијско-осетинског рата, САД ништа нису предузимале тим поводом.

Одлука о издвајању средстава за нови програм за сада још није донета. Помоћник државног секретара САД, ексепрт за запштиту људских права Мајкл Познер изјавио је да иницијатива треба да буде одобрена у Конгресу. Ипак, по речима чиновника, проблема око тога не треба да буде.