Шлаг морског рекета

Још једна у низу конференција о борби с пиратством отворена је у среду у Хамбургу. Бродовласници, осигуравајућа друштва и  фирме за заштиту размениће тужна размишљања о неискорењивости савременог морског разбојништва. Ужасаваће се порастом броја напада пирата. Позваће владе да напокон предузму ефикасне мере о искорењивању зла. Могуће је да ће донети неку резолуцију. И разићи ће се – до нових сусрета.

Нема броја претећим резолуцијама Савета безбедности ОУН и владиним изјавама, које прете како ће сви заједно претворити у прах следбенике „веселог Роџера“. У пракси ствари нису дошле чак ни до стварања  јединственог међународног координационог и командног центра. И тешко да објашњење узрока треба тражити само у индиферентности политичара.

Све је почело од тога што су велики, углавном западни рибари истребили рибу у приобалним водама Сомалије. Унесрећени локални рибари, лишени извора за обезбеђење живота такође су одговорили пљачком. И то им се убрзо свидело: откупи за заробљени зрнасти терет, танкере, контејнерске бродове и јахте обилато су надокнађивали губитке. Држава Сомалија, која је престала да буде јединствена 1991. године, наравно, није могла, а није ни хтела да предузме било какве контра мере. Настала је и учврстила се област прихода – убирање данка од иностраних бродовласника.

У свету криминала постоје своји закони: ко не дели с јачима, не живи дуго. Да ли се можда тиме објашњава пасивност власти, што разбојнички занат храни друге, сасвим легалне структуре? Питање је упућено нашем саговорнику пуковнику Виктору Литовкину.

„То јесте тако, али то је једна страна питања. Иза леђа пирата стоје огромне организације. Јер, они не нападају све бродове, већ оне с вредном робом, за коју добијају велики откуп. Значи, имају неког у неким лукама, трговачким фирмама, које знају куда ће овај брод поћи, у које време ће проћи одређеном трасом – све се то координира. Однекуд из Ротердама или Марсеља. Гусари с неким деле своје приходе. Пет милиона долара, које мештанин добија за танкер – и да ли можда свих пет милиона остаје код њега? Новац одлази неким озбиљним корпорацијама.

Друга страна питања је: ако неко хоће да победи пиратство, треба да се бави обалом. Не Ираком или Либијом, већ Сомалијом. Управо тамо, на обали се све и дешава. Међутим, тиме нико не жели да се бави. Пиратство је обострано користан бизнис, и за једне и за друге“.

Лондонски стручњаци процењују обим годишњих исплата осигуравајућих компанија за заробљене бродове на 340 милиона евра. Али, ни они не остају кратких рукава. Детаљи преговора с пиратима су тајна иза седам печата, објаснио је стручњак Михаил Војтенко, главни уредник сајта „Морски билтен“. У којим пропорцијама се деле повећани износи откупа између освајача, посредника превозника готовине и осигуравајућих друштава – никоне зна.

Болест се не налази споља, већ унутар удружења бродовласника. С њиховом жестоком конкуренцијом, која се може упоредити с борбом за опстанаку џунгли. Свако је сам за себе. Осим тога, делегирајући заштиту својих интереса осигуравајућим и чуварским компанијама, они су изгубили контролу њихове делатности.

Данас је Сомалија у распарчаном стању. Сутра могу да јој се придруже Јемен и друге земље у региону, које НАТО непромишљено „умирује“. И тада је допуна редова пиратског удружења гарантована.