Жељезничари или развод Жељке Драгичевић?

Наши жељезничари су били у љутом штрајку, подсјећајући на сцене из издисаја самоуправног социјализма, када се премијер Александар Џомбић јавио да им је унутрашњом рокадом средстава обезбиједио 5 милиона КМ, па да престану са радом.

Пише: Саша Захаровић

Ето су се још мало опирале неке машиновође, али и они ће одмекнути, кад је попустила већина. И њихове муке, као и пропасти наших жељезница које сваке године иду у већи суноврат, пруге која је све климавија, локомотива и вагона који су све рђавији, спорији и нетачнији... – нико се више неће сјећати.

А Жељка?

Тако сам дошао на идеју да напишем текст који ћу почети са муком наших жељезничара и других социјално угрожених категорија, који су виталне за нормално функционисање друштва. У старту сам однекуд помислио, да људима то није толико битно и да неће претјерано обратити пажњу по систему „туђа рука свраб не чеше“.

Која још брига за озбиљним анализама, бројкама, поређењем са другим земљама, предлагањем модела рјешења? То више не читају ни они којима је стало и који желе напредак. Тако, да бих имао наду да ће било ко прочитати, и мало размислити о томе, одлучио сам да у наслов и текст додам и најактуелни трач из кругова владајуће класе у овој земљи радника и сељака. Наиме, након скандала (или исфабрикованих скандала), којим су се наслађивали у ФБиХ око Жељке Драгичевић – стигла је и најновија информација, а то је да се иста разводи.

Готово да је сигурно, да госпођа Драгичевић, више неће бити брачно везана за свог друга Перу, што је вијест која ће нагло постати битна у нашим политичко-информативним круговима. Можда и обавјештано-безбједносним.

А Жељезничари?

Ма, ништа жељезничари. Зна се шта је најбитније у овој земљи. Кадровска служба! Госпођа Драгичевић је, према приповједањима у којима предњаче федерални медији и њихове испоставе у РС, била љубавница актуелног предсједника Српске. Тај трач се добро примио, без обзира што је у администрацију предсједника Српске дошла још за мандата крајње вијагричног Рајка Кузмановића, гдје је била „савјетник за дијаспору“.

Када се Милорад Додик појавио на мјесту гдје је и прије побједе на изборима свеједно доносио све одлуке, госпођа Драгичевић је постала нагло битна. Извори о којима смо говорили, тврдили су да је лично Додикова супруга најурила из предсједништва (и то због љубоморе!) на мјесто шефа кабинета предсједника Владе РС. Данас, јелте, Александра Џомбића који нађе пет милиона на поду службеног аудија, који су ту испали као некоме пет марака.

Сочни детаљи?

Жељка Драгичевић је очигледно веома битан појединац на нашој јавној сцени, па би могли рећи и коју о њој. Чисто да ова прича буде потпуна.

Она је са Бел ТВ (данас у власништву компаније Тамарис, као и Фокус и Екстра магазин), дошла на РТРС за вријеме директоровања Анђелка Козомаре (данас глодур Еуроблица). Тада се тврдило такође – као Анђелкова миљеница.

Затим је полако аванзовала и од спикера у дневинку, на крају догурала до запосленог са уговореном платом, те уредника магазина Став, те емисије „Очи у очи“. Што ће рећи, све што има саме везе са дијаспором, за чијег заговарача и савјетника код Рајка Кузмановића је и отишла.

Жељезничар Драгичевић?

Можда би неки од оних који траже паре које су зарадили, требали да се обрате Жељки Драгичевић да их заступа, јер на свом личном примјеру то ради више него добро. Лично немам ништа против поменуте госпође, чак је и не познајем лично, али ми заиста смета што је она битнија од неких есенцијално битних ствари у Србској.

Прије него што почну коментари о сексуалној оријентацији мужа поменуте госпође, запитајте се зашто вас је привукао овај наслов? Зашто нам је драже читати овакве ствари, него оне које су битне за оно од чега се живи.

Изгледа да су политичари једини истински селебритији у овој држави. Они имају пара, медијског простора , славе и поштовања; о којима пјевачи и глумци могу само сањати. Можда је рјешење у томе да почнемо са оваквим политичким таблоидизмом, како би људима скренули пажњу, па уз све то можда и протурили неку битну ствар за овај народ и земљу. Ко ће знати, можда се и прими.

Наравно, то све зависи од тога хоће ли уредник пустити овај текст, јер одмах почне да се мршти на жутило и пљувачину, али ја ћу ризиковати. Није он баш тако незгодан као што се прича.

Боље да сам ја ово џабе писао, него да жељезничари колективно мијењају пол, и презиме у Драгичевић.