Арктик: дијалог се наставља

Шта крије Арктик,  на шта може тамо да наиђе светска заједница? Арктик није само ризница енергената и биолошких ресурса, већ  и инфраструктурни потенцијал од светског значаја. У норвешком Киркенесу је одржана  руско-норвешка научна конференција, посвећена иновационом и безбедном развоју Евроарктичког региона.

Научници тврде: епиконтинентални појас Северног Леденог мора је највећи нафтогасоносни регион Земље. Природно је, нафтни и гасни џинови неће пропустити профит од стотина милијарди долара. Међутим, цеђење новца из Арктика би имало озбиљне последице. Технологија чишћења површине мора и леда од  емисија нафте данас не постоји. Зато, када свет говори о разрадама и иновацијама, неопходно је још озбиљније прићи питањима безбедности, - каже  председник Националног Института истраживања глобалне безбедности Анатолиј Смирнов.

Када говоримо о иновацијама, мислимо да је читав свет обухваћен иновационом револуцијом без преседана.  Иноватика поред позитивних последица има и негативне. То су показали догађаји у Мексичком заливу и Фукушима-1. Нажалост, то је неизбежна последица имплементације нових технеологија. Зато морамо да додељимо највећу пажњу питањима безбедности.

Данас  је дан од највећих иновационих пројеката у Арктику – разрада  руског Штокмановског гаснокондензатног налазишта у Баренцговом мору, једног од највећих у свету. Његовим освајањем ће се бавити консорцијум, који обухвата руски Гаспром, норвешку фирму Statojl и француски Total.

Вађење енергената је само једна етапа. Следећа је њихово транспортовапње. Развој технологија, високе цене сировина, раст тржишта у Кини су само неки чиниоци, који траже да се промисле нове транспортне могућности. Одговор на то питање се такође може наћи у Арктику. Промене климе резултирају глобалним променама у логистици: на Северу се топи лед, зато се отварају нове транспортне могућности. Пре свега је реч о Северном морском путу – то је најкраћа маршрута између Европе и Азије, као и између Европе и западне обале САД. То је пут дуж северне обале Русије. Могуће је да ће он постати алтернатива Суецког канала.

2009. године 70 хиљада тона гвоздене руде је из Киркенеса први пут било транспортовано у Кину Северним морским путем. То је било учињено у току 18 дана – двоструко брже него бродом преко Суеца. Зато је било уштеђено гориво у износу 300 хиљада долара.

2011. године ће највећа  бродарска компанија Русије Совкомфлот послати леденим путем 15 бродова. Најактивније време за пловидбу је лето, међутим, у пратњи ледоломца бродови могу да плове преко читаве године.

Један од учесника конференције – генерални секретар норвешког Баренцсекретаријата Рине Рафаелсен је уверен: ускоро ће се у том региону додељивати посебна пажња и биолошким ресурсима.

Верујем да ће наредних деценија производња намирница у Баренцевом региону заузимати важно место. Управљање рибљим ресурсима, којима су се заједнички бавили Норвешка и Русија, било је у том смислу узорно.

Очигледно је да могућности које отвара Сверно Ледено море, изазивају заинтересованост земаља које нису с њим директно повезане. Например, у Јапану и Јужној Кореји се разрађују технологије дубинског вађења нафте и гаса на леденим пољима. Заинтересована је за Арктик и ЕУ, - каже шеф међународног Баренцсекретаријата Александар Игнатјев.

Били су покушаји усвајања неког новог јединственог уговора о Арктику, позивајући се на уговор о Антарктику. Експерти су одговарали да је то сасвим друга ситуација. У Антарктиву земљиште није ничије, никаква економска делатност се тамо не води. У Арктику постоје државе на обали Северног Леденог мора. Постоји низ билатералних уговора, међунардно прво је регулисано, нови уговори у Арктику нису потребни.

Вреди да се подсети да ЕУ има излаз за Сверено Ледено море само преко Гренланда. Међу арктичком петорицом (САД, Канада, Данска, Норвешка и Русија) чланица ЕУ је сао Данска којој припада највеће острво на планети.

Арктичке земље су успеле да избегну конфликте у северном рагиону. Четрдесетогодишњи спор Русије и Норвешке се протекле године завршио разграничавањем акваторије Баренцова мора и Северног Леденог мора. Уочи конференције су министри иностраних послова у Ослу разменили  ратификационе повеље. Арктик  територија дијалога –  то је назив 1. међународног  арктичког форума, одржаног протекле године у Москви