Мумије испричале о античкој атмосфери
Древни египћани удисали су веома загађен ваздух. За њих, као и за савремене људе, био је актуалан проблем лоше екологије и обољења изазваних тиме. До таквог закључка дошао је Роџер Монтгомери из универзитета Манчестер.
Монтгомери је узео узорке ткива плућа од 15 египатских мумија у разним регионима Египта које су припадале људима разног социјалног статуса. Испоставило се да је у њих доспело много чврстих честица – очигледно, са загађеним ваздухом. Што је зачудило Британца, њихова количина била је нешто мања него код становника актуалних мегаполиса. Састав страних тела још треба изучити, али сасвим је очигледно да она могу да буду узрок различитих болсести код древних египћана.
Трагови болести нађених код мумија су познати. Још 1970. стручњаци истог тог Манчестерског универзитета описали су случај обољења плућа код мумије старости 3800 година. Плућа су била у ожиљцима, тако да је њиховом древном власнику вероватно било тешко да дише.
Зашто је у древна времена ваздух био тако јако загађен? Мада је становништво било на десетине пута малобројније него данас, може се говорити о жаритшима јаког загађења, мада и местимичних, сматра шеф лабораторије еволуционе географије Географског института РАН Андреј Величко.
Проучавање стања атмосфере из те епохе преко хемијске анализе показује да глобалног загађења није било. Сувишних супстанци, малих гасних компоненти – оксида азота, оксида угљеника, углен-диоксида тада није могло да буде толико. Могуће да је некаква локална загађеност постојала. Зато што су се тада користиле ватре, казани. Ако се то налазило у тесној просторији, могло је да да ефекат загађења у плућима. И сада може да се деси исто, када радите у прашњавој просторији.
Један од фактора негативног дејства на животну средину тада је могла да буде чађ, уверен је заменик директора Института за физику атмосфере РАН Александар Гинзбург.
Чађи је тада по главни становника могло да буде више него сада. Сагоревали су лоше гориво – угаљ, тресет, мрки угаљ. Интересовао сам се за урбанистику и са великим чуђењем пронашао да је у Древном Риму густина становништва била мал те не већа него у савременим градовима. Они су живели скучено. За њих је животна средина могла да буде много штетнија, него за градске становнике сада.
Какве су управо честице доспевале у плућа становницима Древног Египта, Роџер Монтгомери нада се да утврди уз помоћ експеримента. Сагоревајући разне видове горива, он ће сакупити честице чађи и упоредити их са честицама из мумије. Исто тако ће морати да упореди узорке честица песка из древних гробница са песком, доспелим у плућа мумије. Ако се испостави да пешчана зрна у плућима имају глатку форму, они она су из природе, а ако су са оштрим угловима, значи да је то нуспроизвод древних заната, могуће еколошки штетних.
Резултати експеримената који ће осветлити еколошку ситуацију древног света биће познати на јесен.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/johnthurm/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
- Повезане теме
- историја
- археологија
- екологија
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...
Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...
Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...
Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...
Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....
Остале новости из рубрике »
















