ЕУ: нови изазови и стари прилази

Бриселски дводневи самит Савета Европске уније, који се отварио у четврак, биће завршни догађај шестомесечног председавања Мађарске ЕУ. Овај период био је најдраматичнији у историји ЕУ, која се суочила са низом глобалних изазова. Тему наставља аналитичар Петар Искендеров.

Финансијско-економска криза, која је довела на ивицу дефолта неколико земаља чланица ЕУ, дестабилизација ситуације на спољним границама Европе, бујице миграната из Северне Африке, коначно смртоносни цревни бацил који као да се појавио ни од куда – сви ови проблеми проверавају на издржљивост јединствену Европу. И овде треба одати признање руководству ЕУ. Радећи у условима строгог дефицита времена, пошло му је за руком да избегне најопаснији развој догађаја, који прети крахом зоне евра и шенгенског безвизног система.

А актуалном заседању Европског савета резимирају се први резултати функционисања европског семестра – новог механизма који координира економску политику земаља чланица ЕУ.

Али ако гледамо са тачке гледишта оперативног, тачније „противпожарног“ реаговања на текуће проблеме, ЕУ је тешко ставити озбиљне примедбе, док у погледу раног упозоравања на кризе ствар стоји много другачије. Тешко да ће бити претерано ако се каже да су и финансијско-економски проблеми, и миграциона криза, и увлачење Европе у конфликте у Северној Африци и на Блиском Истоку били последица истовремено нејасне и претерано амбициозне политике ЕУ претходних година. Одразила се и вртоглавица од успеха реализације програма проширења, јединствене валуте и шенгенског простора. А Лисабонски споразум о реформама, прогуран преко глава сопствених бирача, створио је илузију да су сви проблеми Јединствене Русије остали у прошлости. Уместо објективне оцене стања ствари у економској области, анализа узрока увећања национализма и ксенофобије, многи лидери земаља чланица ЕУ видели су себе као господаре судбина не само Европе, већ и читавог света. Не чуди што су два спољна фактора – финансијска криза која је дошла преко океана и прилив миграната из Северне Африке – бацила лидере ЕУ у стање геополитичког шока, истакла је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије МГИМО МИП РФ Јелена Пономарјова.

Они и даље не мгоу да предложе реални излаз из кризне ситуације, у којој су се нашле најпроблематичније државе, као што су балтичке земље, и друге, између осталог оне које су недавно ступиле у ЕУ. Европска комисија рачуна на финансијске приливе од много милијарди које за грчку, протугалску економију и економију других земаља, али избегавају разматрање општег модела социјално-економског функционисања ЕУ. Слична ситуација се види и у спољној политици ЕУ. Умесо промишљеног грађења односа са суседима, ЕУ плови упозадини војно-политичких интереса САД и НАТО-а. Не решивши проблем Косова, ЕУ је прешла на војну смену режима у Либији, а сада се спрема да реализује сличан сценарио у погледу Сирије. Слична политика поткопава јединство саме ЕУ и заоштрава њене сопствене социјално-економске и политичке проблеме.

Као једну од мера супротстављања приливу избеглица и илегалних миграната учесници самита ЕУ намеравају да активирају до 2012. године унифицирани европски систем пружања азила, како би се избегла различита тумачења датог проблема од стране појединих земаља. Питање је само у томе зашто то није било учињено у превентивном поретку. Није ваљда зато што је руководство ЕУ превише дуго реаговало на нове изазове старим прилазима?