У зони евра није мирно, али крах неће дозволити

Ових дана Брисел је привукао пажњу не само финансиста и становника Старог Света, посебно Грчке, већ и стручњака у сфери економије из читавог света. На самиту лидера земаља ЕУ било је речи, у суштини, о судбини јединствене валуте. Недоумицу с истина изазвали код лидера Еу позиви из Вашингтона, упућени на њихову адресу, да се у кратком року консолидују позиције у зони евра.

Како је истакао у интервјуу за Глас Русије један од најугледнијих експерата за финансијска тржишта, члан ресорног Комитета доњег дома парламента – Државне думе – Павел Медведев, јасно је да процес рехабилитације неће бити дуг, али, између осталог, у Грчкој до банкротства свар неће доћи. Павел Медведев, између осталог, ових дана састајао се у Москви са чланом управе Бундес-банке господином Рудолфом Бјомлером. Немачки финансиста је приметио да мада Немачка сноси значајни терет финансијских проблема ЕУ, она је спремна да помогне позитивном изласку из кризне ситуације.

Тему наставља Павел Медведев.

Европа се сада спотакла, сликовито говорећи, о врло озбиљну кризу, и нашла се у непријатном положају. Тамо је заједничка валута. И Немачка не може да затвара очи пред проблемима Грчке, на пример. Грци имају огроман буџетски дефицит, дуг са којима сами не могу да изађу на крај. Са своје стране за ЕУ Грчка може да постане црна рупа, преко које ће отицати валута. Тако да према ситуацији Европа у целини није равнодушна, осим Грчке слични проблеми су у Португалији, и код неких других земаља континента.

Зато је у Бриселу била обећана додатна финансијска помоћ Грчкој под условом да Атина предузме нове мере за стабилизацију буџета земље. На крају је био усаглашен петогодишњи програм таквих мера у току преговора са кредиторима Грчке које представља Европска комисија, Европска централна банка и ММФ, а наредне недеље овај програм ће бити изнет на одобравање грчког парламента. То ће омогућити да се издвоји још једна кредитна транша, која покрива јулске финансијске потребе Грчке, подвлачи се у изјави после Бриселског самита.

Руски експерт Павел Медведев говори даље:

Криза, наравно, постији, али она није тако драматична као што се то обично сматра, зато што оне земље које су доспеле у овај тежак положај имају не баш највећу тежину у ЕУ. Ипак оне су доспеле у зачарани круг. Чак када владе почињу да предузимају так неопходне мере. Народ излази на улице, протествујући против неизбежног смањења социјалних програма.

Павел Медведев дели тачку гледишта међународних посматрача да су Атини, осим већ обећаних финасијских средстава, потребни додатни кредити како би се рефинансирао спољни дуг од 350 милијарди.