Тући или не тући?

Тући или не тући? Да ли су Русији потребни закони који забрањују телесно кажњавање деце у породици? Ово питање постало је предмет разматрања на расправама у Друштвеној комори РФ. Повод за такав нови талас дискусије били су резултати проучавања искуства западних земаља, где већ делују такви закони.

Оштра полемика поводом примене најстарије и најуниверзалније форме кажњава деце – физичке, води се у читавом свету с краја 70-их година прошлог века. 2009. година била је проглашена у УН Међународном годином забране телесног кажњавања. Сада је већ 30 земаља законодавно увело забрану сличног начина васпитавања деце. Прва је то учинила још 1979. године Шведска, затим су уследиле Аустрија, Немачка, Шпанија, Пољска, Нови Зеланд, Украјина. У савременом руском друштву нема једнозначног односа према физичком кажњавању деце у породици. Једни сматрају да је оно недопустиво у било каквим околностима, други мисле да у одређеним границама оно може да користи.

Експерти Санкт-Петербуршке друштвене организације За права породице, анализиравши искуство земаља где већ делују закони који забрањују примену телесног кажњавања, дошли су до закључка да таква забрана може да доведе до дуговремених негативних последица по друштво. На пример, у Шведској после његовог увођења битно је скочио ниво мешања државе у породични живот. Број деце коју принудно одузимају родитељима стално расте. Распада се најмање 46 од сто породица, у чији живот се умешају социјалне службе.

Руске родитеље такође брине распростирање социјалног патроната, рекла је на расправама у Друштвеној комори руководилац јавног покрета Породица, љубав, Отаџбина Олга Журављова.

Оне процеси који се данас дешавају можемо да назовемо тенденцијом државног васпитавања деце, тачније отимањем функције васпитавања деце од родитеља од стране државе. Ова тенденција не треба да се развија, треба је зауставити и ставити мораторијум на јачање функције контролних органа за породице. Вектор породичне политике треба да буде усмерен на помоћ породици, побољшање ситуације у којој се налази породица, али ни у ком случају не на репресивно, казнене мере у погледу ове породице.

Шеф синодалног Одељења за односе Цркве и друштва протојереј Всеволод Чаплин предложио је да се разраде и предтаве властима претпоставке које би потврдиле и развијале права родитеља.

У условима сталног посезања на унутрашњу целовитост и хармонију породице, на право родитеља да васпитавају своју децу, рекао је отац Всеволод, треба осигурати гаранције таквог права. Мислим да на нивоу законодавног акта или пакета предлога треба разоткрити и конкретизовати она права родитеља која су већ потврђена на нивоу националног и међународног права. Тако, уверен сам, може се гарантовати право родитеља на одређене погледе детета, укључујући његов однос према религији, на регламентирање начина живота, укључујући режим дана, школске и домаће обавезе, упознавању са информационим материјалима, општењу са супротним полом и слично.

Како показује најновије анкетирање јавног мњења, значајни број руских грађана који припадају разним конфесијама кажњава своју децу. Хришћани између осталог позивају се при томе на православне традиције, које су одражене у тексту Светог Писма и радовима аутора уврштених у светце.