Глобални одговор глади

Резерви хране у свету остало је за нешто више од 100 дана. Са таквим обесхрабрујућим упозорењем иступили су експерти УН. Како би се избегло понављање прехрамбених криза које се у последње време јављају редовно, предлаже се да се формира светска резерва.

Бројност становништва на Земљи приближава се цифри од 7 милијарди. И прехранити их постаје све тежи задатак. Без обзира на бурни развој технологија у свим сферама живота, глад остаје реална претња за значајни део човечанства. Само две сушне године – 2007. и 2008. однеле су на десетине милиона живота. Стотине милиона људи гладују и живе у беди.

Прехрамбена безбедност бринула је државне посленике још у античко време. Древни Египћани, Кинези и Римљани правили су резерве житарица које су им омогућавале да у неродне године задржавају цене намирница. Данас се сличне резерве такође праве – али на регионалном нивоу. Антиркизне резрве постоје у Русији, Кини, Индији, Бразилу, Индонезији, Малију, Канади и Малавију. Ипак последњих година резерве житарица се топе: данас оне износе 494 милиона тона – свега 21% од светске производње житарица. И ситуацију у глобалним размерама ове резерве не могу да поправе. По замисли експерата Прехрамбене и пољопривредне организације УН ФАО потребан је јединствен, ефективан и ослобођен од корупције систем чувања хране.

Идеју ФАО подржавају и велике међународне невладине организације као што је Акшн Ејд и Оксфам. Глобална шема помаже човечанству да изађе на крај са прехрамбеним кризама, које су, нажалост, неизбежне, истакла је у интервјуу за Глас Русије координатор програма Економска праведност организације Оксфам Јулија Јевтушок.

Ово је формација новог глобалног управљања. Највиши приоритет владе треба да буде борба против глади. И када се појави нова прехрамбена криза – и УН и наша организација предвиђају њено појављивање, ове резерве могу да послуже као опште складиште, одакле могу да се узму намирнице и да се поделе најугроженијим слојевима становништва.

Битан допринос формирању глобалног система даће оне земље, између осталог Русија, које већ имају искоство рада са резервама прехрамбене безбености, подвлачи Јулија Јевтушок.

Русија би могла као прво да исприча о свом искуству, које лекције су извучене из управљања житним резервама. Пошто је РФ један од највећих извозника житарица, она би могла да издвоји одређени део житарица приликом прерасподеле у тај фонд за сиромашне земље.

Јасно је да је глобална светска резерва систем реаговања на критичке ситауције. И, наравно, треба радити на превентиви болести: како се кризе не би појављивале, треба развијати савремену пољопривреду.