Eгзитово треће вече: Џемирокваји

''Џемирокваји'' је скуп сјајних музичара и концерт који су синоћ одржали показао је зашто овај бенд воле сви који воле музику, а истовремено се видјело откуд они у главном току данашњих музичких струја.

Пјевач и главна фаца у бенду, Џеј Кеј, са карактеристичним индијанским перјем на глави и тренерци, није престајао да плеше и пјева са пуно тачности и жара, а неколико десетина хиљада људи поздравио је тако што је честитао Србији побједу на Вимблдону.

''Лов фул'', ''Космик грл'', ''Дипер андерграунд'', звучале су свјеже и веома енергично, а ове три пјесме, као и многе друге уосталом биле су прави музички ватромет натопљен фанком, џезом и разним музичким варијацијама, са жестоким додацима гитарских солажа, које не звуче тек дехнички дотјеране и стерилне, него баш онако бескомпромисно рокерске.

Колико год да је пјевач Џеј Кеј ненамјерно преузео на себе цијело име овог бенда, својом оригиналношћу али и потребом медија да увијек траже највећег суперстара у некој групи, ''Џемирокваји'' звуче потпуно хармонично и укомпоновано да су често музичке дионице у првом плану неке пјесме, а пјевач их само допуњује и ''боји'' текстом тако да звуче још боље. Некад је ипак пјевач са пјесмом благо истакнут, а бенд га у позадини прати сигурно и тачно.

Закључак је логичан, ово је био један одличан концерт са много енергије, и то је за сада најбоље што је Егзит 2011 понудио и поред ненормалне врућине и гужве у публици, која, ако се не сконцентришете на свирку, пријети да вам уништи угођај.

Наравоученије: Вечерас, прије Портисхеда и Ник Кејва са његовим ''Гриндермен'', укопати се крај ограде у близини шанка са пићем и једног од два велика видео бима, али са добрим погледом на стејџ.