Еврозона је тврд орах за шпекуланте

Атмосфера предосећаја катастрофе у европским медијима поводом Италије и изјаве политиколога изазивају изузетну грозницу на финансијским тржиштима. Неки журе да уврсте земљу у друштво „алармантних“ земаља Еврозоне. Позивају се на њен слаб економски раст, ниску производњу и нестабилно тржиште радне снаге. Шпекуланти рачунају на дефолт треће по величини економије у Еврозони. А даље – на распад коалиције земаља с јединственом валутом. Има ли основа за панику?

Распојасаност страсти покушала је да умири генерални директор ММФ Кристин Лагард. Да, проблема има, али низ економских показатеља Италије је „сјајан“. А већи део дугова су интерни, тако да је утицај међународних финансијских тржишта ограничен, изјавила је она.

По подацима недељника „Шпигел“ (Spiegel) Италији предстоји да до краја године измири државне облигације у износу од 80 милијарди евра. И још 90 милијарди по основу краткорочних обавеза. Да ли је то много или мало за њен буџет? Не треба заборавити да је тржиште папира од вредности ове земље треће по величини после САД и Јапана. То има своје предности: нема недостатка инвеститора. Повериоци знају да су италијански бондови увек ликвидни, да нема проблема с њиховом реализацијом. Италија је члан клуба „седморке“, успешан светски извозник аутомобилских производа, индустријског дизајна и модерних производа. И пошто су главни повериоци – такође Италијани, Рим нема разлога за страх од масовног повлачења иностраног капитала из земље. Има и негативних фактора: старење становништва, смањење производње. Међутим, то је болест већине земаља ЕУ.

Ако неко и може да повуче на дно Еврозону, то су пре Грчка, Португалија и Ирска, чији су главни дугови у рукама међународних кредитних организација. Између осталог, америчких. Истина, и овде постоји једна нијанса. Европљани неће хватати за грло своје. У Бриселу се успешно ствара план за пролонгацију грчких обавеза уз ангажовање приватних банака. Не искључује се ни делимично отписивање дуга. Финансијске инјекције ЕУ су омогућиле да се ублаже дужнички проблеми Португалије и Ирске.

Мишљење професора Јакова Миркина, директора Института за финансијска тржишта и примењену економију Финансијске академије:

„Еврозона је наишла на проблем реструктурирања. Сама конструкција евра и Еврозоне је проблематична. С једне стране – јединствен новчани систем, централне банке. С друге, одсуство истог таквог јединства у области државних финансија и могућност једне земље да потенцијално делује за рачун друге. Ова деформација конструкције у Еврозони уз неједнакост економије, здравља државних финансија, различитости политика неизбежно ће морати да се отклони. Без обзира на то дугорочна прогноза је позитивна – с тачке гледишта општег економског пораста, који ће донети много прихода и инвестиција. И сам по себи ће означавати регулисање финансијских проблема, који су се заоштрили у периоду кризе“.

Не само Еврозона, већ и поједине земље, између осталог и Италија, представљају тврд орах за шпекулантски лоби. Састанак министара финансија клуба, који је одржан у понедељак, потврдио је то још једном. Европљани намеравају да заједнички спасавају поједине партнере, који су скренули с правог пута. Неће остати по страни ни приватни финансијски сектор. Шефови надлештава су објавили своју „апсолутну спремност да гарантују стабилност Еврозоне“ и обећали су да ће доставити конкретне програме активности до почетка јесени.