Дефолт у САД-у: бити или не бити

Председник САД је прешао од наговарања ка ултиматумима. Барак Обама је затражио од републиканаца и демократа да се договоре о условима подизања  горње границе државног дуга земље. Са позивом што ранијег решавања кризе дугова иступио је и бивши министар финансија САД Лоуренс Самерс. Према његовим речима, објављивање чак и техничког дефолта ће резултирати катастрофом, у односу на коју пропаст банке Леман Бразерс ће изгледати ситном недаћом.

Велики политички и информативни шоу под називом Битка за државни дуг, изгледа, ближи се врхунцу. Главни хероји су председник Барак Обама и чланови конгреса - у најбољим традицијама Холивуда боре се против заједничког непријатеља – будућег финансијског Армагедона. Међутим, гледаоци не могу да схвате зашто се добри момци не могу договорити, којим оружјем треба победити непријатеља. И републиканци у парламенту, и предсденик се слажу: ниво позајмљивања треба повећати, додавши износу 14 билиона 300 милијарди долара још 2 билиона. Као што је познато, ђаво се крије у појединостима. Обама предлаже опширни план смањења дефицита – за 4 билиона у току 10 година, али тражи повећање пореза и моли да се не смање социјални програми. Републиканци, који су још за време Буша увели повластице за богате грађане и почели два рата, иступају категорично против и желе да смање субвенције сиромасима.

Док политичари споре, економисти и инвеститори спремају се за објављивање техничког дефолта 2. августа. Чиме то прети, приступачно је објаснио бивши министар финансија САД у време Била Клинтона Лоуренс Самерс.

Долар ће доживети пропаст, Американци ће тражити готов новац да би га сакрили код куће. Крупне корпорације неће моћи да користе кредите, пропашће тржиште деоница, вероватно ће бити срушени базични платни механизми, који подржавају економију. Мислим да ћемо дуго осећати последице тог догађаја. Страдаће наш национални понос, те ћемо то плаћати веома дуго.

Експерти су за сада оптимистично расположени. Обама и конгрес не могу да оставе државне службенике и пензионере без плата и пензија, а економију без инвестиција. За тај случај у Уставу САД има 14. амандман. Тамо пише: у државни дуг САД не може да се сумња, то значи, да  у ванредном случају председник може да сам подигне горњу гранипцу дуга. Додуше, рејтиншке агенције су већ упозориле: чак и у том случају оне су спремне да ревидирају рејтинге главне економије света. Оно шта ће уследити управни директор ИК  Квадро  Роман Андрејев укратко назива  катастрофом.

Сигурно ће то резултирати  великим одливом депозита из банака, у корпоративном сегменту ће сигуно доћи до покушаја отпуштања и редукције особља, штедње, смањења трошкова. То ће утицати на америчку произодњу, друго, на потрошачку сигурност. То ће расти попут грудве снега јер проблеми САД нису проблеми једне земљея, већ је то  светски поблем, јер је долар фактички основна рачунска валута. Западни фондови развијених земаља ће напуштати рискантне активе. У економијама земаља у развоју ће бити озбиљан пад. Данас се амерички чиновници  такмиче у реторици, убеђујући инвеститоре да се не подреде паници. За сада испада да учинковост 10-годишњих облвезница је нешто већа од 3 одсто укупног износа годишњих камата. Што је ближи 2. август,  то је већа неуроза на тржишту, ионако узбуђеном проблемима Европе који ће само расти.