Изјаве хрватских званичника о геноциду почињеном над Србима

Изјава предсједника Хрватске Иве Јосиповића и предсједнице владе Јадранке Косор да је војна акција „Олуја“ бриљантна војна акција и са многим другим епитетима, показује да србски народ као да се стиди за злочине које су други починили над њим, па те злочине не износе на свјетлост дана. Такође, изјаве господина Јосиповића и госпође Косор, приликом хапшења генерала Ратка Младића и предсједника РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ господина Горана Хаџића да је правда спора али достижна, показује да је она таква за њих, али за српске жртве још из другог свијетског рата правда је недостижна. Навешћемо само три примјера:

Мађарски суд ослободио је Шандора Кепироа који је у току другог Свијетског  рата, у Новом Саду починио злочин над Србима и Јеврејима.

Нада Шакић није приведена правди и ако је чинила злочин у логору Јасеновац. Како наводе неки медији она је у позним годинама умрла у Хрватској.

Озлоглашени злочинац НДХ Андрија Артуковић деведесетих година, испоставило се, дошао је да умре у својој домовини, а не да буде осуђен.

Због свега тога, потребно је да србски народ јединствено и институционално наступи према свим међународним организацијама, као и путем србских медија, како би се свијет упознао са србским страдањем како у другом Свијетском рату тако и у рату 1992-1995. године, те привео правди све одговорне и за те злочине. Такође институционално треба тражити да међународне организације обавежу Хрватску да поврате отету српску имовину, надокнаде штету, као и да врате статус којег су Срби имали прије сецесионистичког разбијања Југославије.