Британски бунт

Властима Велике Британије помало полази за руком да обнове ред у Лондону и другим великим градовима. Истина, сама престоница, као и предграђа Манчестера, Бирмингема, Вулверхемптона, Нотингема, Ливерпула, списак се може наставити, сада личе на војне зоне.

Четири дана после почетка нереда у лондонском кварту Тотенхем, престоница живи у страху од нових нереда. На улице је изведено скоро 16 хиљада полицајаца, де-факто је уведено ванредно стање, а влада је обећала да ће издвојити све могуће ресурсе за гушење омладинских бунтова. Власници радњи у немирним квартовима за сваки случај затварају раније, а становницима је препоручено да не излазе увече из кућа. Позив нису сви саслушали. Видећи беспомоћност полиције, становници многих квартова су почели да формирају народне дружине и да патролирају квартовима, терајући хулигане, рекао је за Глас Русије бивши посланик британског парламента из Конзерватнивне странке, новинар Метју Перис.

У Лондону је полиција успсотавила контролу ситуације коју је раније изгубила. У другим градовима земље за сада је прерано да се говори о нормализацији ситуације. У лондонском кварту где живим, Принстону, азијати, муслимани, Јевреји, ујединили су се како би прогнали бунтовнике. Мислим да нико у Енглеској не мисли да су ови протести носили политички карактер. Већина схвата да су немире приредили припадници сиромашнијих слојева друштва – млади који немају наде ни перспективе.

Многи политиколози упозоравају: протести ће довести до дуготрајне социјалне кризе и имаће врло озбиљне последице. Десетине бунтовника, у крајњој линији како они сами говоре, немају у шта да верију, чему да се надају и где да иду.

Треба напоменути да је управо премијер Велике Британиеј Дејвид Камерон први у ЕУ изјавио да је политика интеграције дошљака преживела крах. И сада друштво жање плодове ове погрешне социјалне политике, као и негативне последице глобалне економске кризе, због које је влда нагло смањила социјалне трошкове. А управо су доприноси главни извор новца за већину учесника ових погрома, говори Ђузепе Шортино, професор социологије Универзитета Тренто.

Све се дешава због рецесије и због оних последица које рецесија има за европске државе. Али не треба губити из вида оне многобројне људе чије преживљавање директно зависи од реформи државе, неке од таквих промена повоцирају излив агресије. Дешава се и тако да људи протестују против тога што нису укључени у демократску игру, као што је то било у Паризу. Млади Французи, адаптирани за живот у Француској, али потпуно искључени из политичког живота земље таквим бруталним начином су изразили своје незадовољство.

Највише питања у тој ситуацији је према извршним властима. Градоначелника Лондона оптужују за неделовање у дане нереда, а премијера Дејвида Камерона за политичку немоћ. Јер проблеми који су провоцирали кризу сазревали су низ година. Шеф Међународног центра За праведну политику Серегеј зацепилов нашао је врло благо поређење.

Камерон се може поредити са једним од јунака Џерома К. Џерома. Сећате се приче: како би проврио чајник у чамцу, требало је окренути се и направити се као да нико не обраћа на њега пажњу. Тада је чајник кључао.

Озбиљне закључке треба да изведе и британска полиција. Јер они су у суштини пропустили моменат када су погроми могли да се спрече. А затим је читав свет гледао како обучени бобови, британски стражари реда, не могу да изађу на крај са агресивном гомилом омладине. Испоставило се да за то постоји објашњење. При чему врло чудно за стручњаке за безбедност. Рускиња Олга Бојаринцева која живи у Енглеској разговарала је са официром полиције.

Они кажу следеће: Друштво има полицију коју залсужује. Како ми је рекао један полицајац, ако улицом иду два полицајца, они виде као гомила прилази и почиње да разбија излоге и пљачка продавнице, стражари реда ништа неће чинит. Они ће кренути по појачање, некога ће позвати. Треба да их буде бар исти број као и учесника погрома. Зато што немају никаква средства ни за напад, ни за одбрану. Да, имају палице, то је максимум. Забрањени су водени топови, гумени меци. Полицајци немају никакво оружје, једноставно зато што то друштво не би прихватило. Они не могу да предузму никаква активна дејства и да се оштро боре против хулигана, није било наредбе одозго.

Полиција обећава да ће наредних дана окончати нереде. И већ је почела да лови бунтовнике. Њихове фотографије су стављене на специјални Интернет сајт. Питање је само да ли ће грађани сиромашних квартова издавати своје суграђане. Али много је важније какве ће закључке извести власти из дешавања. Да ли ће почети да гасе ватру потоком новца или ће ипак кренути да решавају социјалне проблеме, што је болно, али неопходно британском друштву.