Историја економских криза

Откако људи имају новац у рукама, било је шпекулација и берзанских ломова. На примјер, "криза лала" у Холандији у 17. вијеку када су сви улагали у луковице лала све док није дошло до краха и док многи нису остали без игде ичега.

Историчар економије Вернер Абелсхаузер са Универзитета у Билефелду помиње и многе примјере из скорије историје:

"На примјер, криза јапанског модела развоја 1990. године већ је заборављена. Слом шведског модела и тамошња финансијска криза 1990/91. Неколико година касније услиједила је азијска криза такозваних тигар-држава (Тајван, Тајланд, Јужна Кореја). Онда поново јапанска криза и на крају криза интернет компанија . Дакле, то су финансијске кризе у релативно кратком размаку којих се дјелимично више ни не сјећамо".

За историчара економије и садашња криза само је једна од многих чије се посљедице осјећају у цијелом свијету.

Таквих криза било је и у 19. вијеку - 1873. године једна од највећих европских банака, чије је сједиште било у Бечу, морала је да обустави берзанско пословање, што се осјетило и на другом крају свијета.

"Откако постоји глобализација, која је почела у 19. вијеку, крах на једном финансијском тржишту, рецимо у Бечу 1873. године, изазвао је слом у Берлину, а слом у Берлину довео је до слома у Њујорку. Дакле, та повезаност је добро позната" - наводи Абелсхаузер.

Међутим, сада су први пут и државе погођене кризом на финансијским тржиштима и њихове могућности дјеловања су ограничене, јер су и саме презадужене.

"То што државе више нису спасиоци, него су и саме дио кризе посљедица је изузетне динамике на финансијским тржиштима посљедњих година", сматра овај историчар. Абелсхаузер каже да је неопходно зауздати тржишта, морају се поставити границе шпекулативних послова.

"Ако нема саморегулативе, онда државе морају да предузму неке мјере", сматра Абелсхаузер.