Шаре живота од кудеље

Руска Република Тува, која се налази у јужном Сибиру обележава 90-годишњицу свог постојања (12-15. августа). Програм прославе укључује огроман број званичних, културних и спортских манифестација, између осталог, међународни фестивал „Шаре живота од кудеље“.

Кудеља је саставни део живота и културе Тувинаца, једног од најстаријих народа јужног Сибира, који су без обзира на све преокрете историје, успели да сачувају традиционално домаћинство и свакодневни живот, језик и фолклор. Производња кудеље и производа од ње спада у најраније области народне радиности Тувинаца и других номадских народа Централне Азије. Они су кудељом покривали своје куће-шаторе на расклапање, од кудеље су правили одећу и коњске амове. Међутим, нешто је из традиције употребе кудеље постепено почело да нестаје и фестивал, који се у републики одржава тек по други пут, позван је да помогне у чувању и препороду ове традиције у свој њиховој разноврсности. Тако сматра координатор фестивала Дина Киргиз.

Ако пропутујете републиком, - каже стручњак, - видећете чобанска (пастирска) стајалишта. На сваком стајалишту има по једна-две јурте. Данас се активно користе управо јурте од кудеље. Међутим, ми желимо допунски да обновимо прављење других, занимљивијих производа, може се рећи сувенира, јер се тренутно развија туристичка индустрија. На фестивал не долазе само становници Туве, већ и учесници из других региона Русије и из иностранства, - наставља Дина Киргиз. – Они нам показују шта се код њих сачувало, шта су обновили. Учимо једни од других. Прошле године смо код мајстора из Монголије видели изванредан пано од кудеље на који су се цртежи наносили бојама и јодом.

Осим тога, од кудеље се праве изванредне играчке, а јастучнице  покривачи од кудеље се одлично уклапају у сваки ентеријер. Чак се и модеран накит може направити од овог еколошки чистог материјала! Кудеља је у суштини природна овчија вуна. А овце у Туви су изванредне, одгајене на трави планинских пашњака, на чистој изворској води. Како је показао прошлогодишњи фестивал, у овој малој планинској републици има и довољно мајстора.

Уосталом, Тува није баш тако ни мала. На њеној територији се сасвим лепо могу сместити четири Швајцарске или читав Тунис! А у престоници републике – граду Кизилу – стоји обелиск „Центар Азије“. Тува се заиста налази у географском центру Азијског копна. Њене земље су од незапамћених времена привлачиле и Ујгуре, и Монголе, и Кинезе, зато се Тува сукцесивно налазила час у Ујгурском каганату, час у саставу Монголије, час под влашћу манџуерске династије. И тек је 1914. године примљена под покровитељство Русије.

После бољшевичке револуције и успостављања совјетске власти у Русији Светувински оснивачки хурал или конгрес 1921. године је донео одлуку о стварању суверене државе. У састав СССР Тува је ушла тек 1944. године преваливши тежак пут учествовања у Другом светском рату у саставу антифашистичких санга. Данас Република Тува улази у састав Руске Федерације.

У културном погледу Тувинци су за цео свет носиоци врло драгоцене и ретке традиције грленог појања. И наравно, на фестивалу „Шаре живота од кудеље“ окупили су се најбољи мајстори овог јединственог жанра, јер се у тувинској култури се све тесно преплиће: певање, играње, свирање музичких инструмената и уметнички занати.