Бомбе за француску револуцију

Уочи председничких избора 2012. године на политичкој сцени Француске често долази до различитих скандала, у које су умешани водећи играчи, као од стране опозиције, тако и од стране владајуће странке. Посматрачи траже у томе скривени смисао. Политичари и експерти, са свое стране, искључују присутност прљавих предизборних технологија. Међутим, ланац догађаја подсећа на скривену борбу.

Још у пролеће, када је  био у јеку скандал око бившег шефа ММФ Доминика Строс-Кана (ДСК), кога су оптужили за  силовање собарице у једном од хотела Њу-Јорка, у Француској су многи посматрачи казали о дуплом дну у том кандалу. Строс-Кан је у то време био један од највероватнијих кандидата за положај председника Пете Републике од социјалиста. Није важно, што су  оптуженом повукли све оптужбе, са политичком каријером ДСК   је свршено. Очигледно је да дискредитовани човек  неће моћи да постане председник Француске, где лични престиж остаје једним од кључних појмова. Ситуацију са ДСК могуће је поправити ако неко докаже да је  с, што му се десило била провокација, организована  према нечијем налогу. Ипак, ако се придржавати принципа тражи, коме то одговара,  одговор је јасан. Крајем пролећа анкетирања јавног мњења су пружала 26 одсто ДСК у првом кругу гласања, док је Саркози заостајао од нега за 3 до 4 одсто. Иначе, руководилац центра француских истраживања Института Европе РАН Јуриј Рубински не верује у ту теорију завере против ДСК.

То је чињеница. Неодговорно понашање коштало га је  политичке каријере. За њега будућности у политици нема, мада му проричу да у случају победе социјалиста он ће заузети положај министра економије или финансија.

Међутим, још пре повратка ДСК из САД у Француској је поново дошло до скандала. Главни фигурант је председник Никола Саркози. У тек недавно штампаној књизи «Саркози ме убио», коју су написала два новинара листа Монд, реч је о скандалу, повезаном с финансирањем 2007. године изборне кампање ондашњег кандидата за председника Никола Саркози од стране једне од најбогатијих жена Француске Ингрид Бетанкур. Прве сумње да је  Бетанкур учествовала у незаконитом финансирању странке Савез за народни покрет, која је истакла Саркозија, појавиле су се протекле године. Онда је бивши књиговођа породице Бетанкур саопштила да јој је било познато о  предавању новца ради финансирања председничке кампање Никола Саркозија и преко благајника странке Ерика Верта, и самом Саркозију. Додуше, она је после одустала од тих речи. Ипак  је Ерик Верт, који је  протекле године био министар рада, поднео оставку. Данас је скандал о финансирању  поново постао актуелан. Аутори кнге наводе изјаве судског иследника Изабел Прево-Депре. Према њеним речима, собарица Лилијан Бетанкур је после саслушања испричала: Видела сам како су Саркозију предавали готов новац, али то не могу да кажем приликом саслушања, - наводе се у књизи речи судије. Ако се поново постави питање Коме то одговара, одговор је очигледан, као и у првом случају. Генерални секретар Социјалистичке странке Француске, кандидат  на социјалистичким  прајмериз Мартин Обри је већ изјавила да нове оптужбе морају да постану основа поновне судске истраге. При томе, уверен је Јуриј Рубински, аутори книге морају да буду свесни  онога шта су објавили. Портпарол француске владе Валери Пекрес је већ такође изјавила да опутжбе треба  износити не у књизи, већ у суду.

Велики Француз 20. века Шарл де Гол је једном рекао да министар не сме да се жали на новине, а чак ни да их чита. Он мора да их пише. Изгледа, данашња генерација  француских политичара испуњава тај савет буквално, често се налазећи на странама новина.