Велики Блиски Исток очекује трка у наоружању

Ирак, Авганистан, Либија ... Све ове земље нису имале, или, као у случају Либије,  одустале од својих  нуклеарних програма. И данас су режими ових земаља пали под притиском Запада. При томе толико омрзнуте за САД и НАТО државе као што су Иран, Сирија, Северна Кореја, које су под санкцијама, до сада успешно избегавају "либијски сценарио“.  И многи стручњаци сада упозоравају да земље Блиског истока могу да почну трку у наоружању. При чему многе покушаће да се дочепају нуклеарних технологија. За сваки случај.

Револуционарни немири на Блиском Истоку и у Северној Африци  су потиснули у други план не мање важна за арапски свет дешавања. Како је већ јављао „Глас Русије“ крајем јула је  Иран почео да инсталира нове центрифуге за обогаћивање уранијума у фабрици "Форд". И оборио је беспилотни авион изнад ове фабрике. Месец дана раније  у јуну је управни  одбор МАГАТЕ затражио да се Сирија испита у СБ УН. Агенција је оптужила Дамаск за сакривање  нуклеарног програма. Вашингтон већ отворено каже  Сирија представља претњу по мир и међународну безбедност. А шта да раде Техеран и Дамаск? - питају експерти. Многе арапске  земље стоје пред дилемом  - или да се понижавају пред  западним земљама или да се наоружавају до зуба, сматра главни уредник  часописа „Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов.

Наравно земље са режимима које могу да подлегну утицају САД изводе једнозначне закључке: не сме да се одрекне оружја за масовно уништење, зато што једино то гарантује да те нико неће дирати. У том сислу индикативан је пример Северне Кореје. Пјонгјанг је одавно могао да постане објекат утицаја за САД у циљу смене тамошњег режима.  Ипак то се не дешава пошто  такво мешање може да буде врло скупо плаћено. Пре свега због тога што  НДРК поседује иако и примитивно али ипак нуклеарно оружје и ракетне програме.

При томе Запад сам сатерује у ћошак  земље са недемократским по мишљењу Европе и САД  режимима.  Покушавају да им наметну неприхватљиве за ове земље моделе демократије, да се мешају у њихову унутрашњу политику, затварају им приступ новим технологијама. Испада да клуб нуклеарних држава просто врши притисак  на непослушне противнике.

Исто негодовање у арапском свету изазива ситуација са Израелом. Добро је познато да  Израел поседује нуклеарно оружје. Званични Израел то не признаје. А Запад више воли да не поставља питања.  Штавише, Израел не дозвољава међународну контролу својих истраживања.А с обзиром  на војне активности јеврејске државе њени суседи такође теже да се укључе у трку у наоружању.

Догађаји последњих месеци терају многе земље у првом реду арапске да повећавају свој војни потенцијал. Моамер Гадафи је сам одустао од  либијског нуклеарног програма и  сарађивао са Западом испољавајући максималну лојалност. Али то није спречило његово свргавање при чему су се тиме позабавили бивши његови пријатељи. И тешко да неко од садашњих руководилаца жели да понови његову судбину.