Балканска димензија Генералне скупштине ОУН

 На 66. седници Генералне скупштине ОУН у Њу-Јорку (отвара се 13. септембра) очекују се оштре дискусије у вези с питањем признавања палестинске државе. И присталице, и противници оваквог корака намеравају да се позову на већ постојеће преседане – укључујући и Косово. 

Уочи отварања седнице генерални секретар ОУН Бан Ки Мун (Ban Ki-moon) изложио је у СБ ОУН своје виђење једног од најболнијих проблема савременог света – спречавања конфликата. Он сматра да „превентивна дипломатија данас даје конкретне резултате уз релативно умерене трошкове у многим регионима света, помажући у спасавању живота и одбрани достигнућа развоја“. Као потврду својих речи генерални секретар ОУН је навео примере низа афричких конфликата – између осталог, у Кенији, Гвинеји и око Демократске Републике Конго.

Међутим, анализа дневног реда данашњег заседања Генералне скупштине ОУН омогућава да се говори не толико о успесима колико о све већем броју проблема регулисања најопаснијих међународних конфликата, укључујући регионалне. У оквиру општеполитичке дискусије председници низа држава намеравају да покрену балканску проблематику – између осталог, развој ситуације у вези с Косовом, које се нашло на ивици новог оружаног конфликта великих димензија.  Управо у овом питању међународна заједница има права да примени све инструменте из арсенала „превентивне дипломатије“, који нису коришћени у току последњих година. ОУН су још од 1990-их година покушале да хитно смире балканске конфликте, али нису створиле основе за дугорочну стабилизацију, а међународно право се примењивало по избору. Осим тога, почео је широко да се тумачи принцип „хуманитарних интервенција“, које прелазе у велике војне операције против одређених земаља и влада – подсетила је у интервјуу за радио „Глас Русије“ стручњак Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за проучавање словенских народа РАН Ана Филимонова:

Међународно право ипак треба да буде на стражи законитости. Због тога и постоје ОУН и друге међународне институције. Данас су се ОУН практично саме одрекле регулисања кључних регионалних проблема предавши ове функције НАТО, Европској унији и другим организацијама. У САД и западноевропским престоницама – пре свега у Паризу и Лондону – постоји јасан програм политичког „преформатирања“ великих територија Балкана, Северне Африке, Блиског и Средњег Истока под условима који им иду у прилог. ОУН се ограничава спровођењем општих дискусија и чак не покушавају да врате ситуацију у међународно-правно поље.

У насталој ситуацији кључни значај стичу предстојеће дебате о признавању палестинске државе. Оне могу изазвати раскол у јединственом табору, који представљају САД, Западне Европе, Организације Исламске Конференције и Лиге арапских земаља, који је до сада наступао с заједничких позиција у вези с балканским проблемима, као и с Либијом. Ово наговештава озбиљне геополитичке промене.