Подмосковска света земља

Препород моћи и славе Свете Русије – тако је поглавар РПЦ назвао радове на обнови у једном од најчувенијих манастира Русије – Воскресенској Новојерусалимској мушкој обитељи. Патријарх Кирил је први пут посетио овај религиозно-културни комплекс и одслужио у реконструисаној Воскресенској цркви литургију. Манастир спада у најпознатије и најзначајније обитељи Свете Русије, подвукао је патријарх.

Вероватно арихтекте, историчари уметности и остали стручњаци који се данас баве сложеним радовима на обнови манастира, не могу да се начуде како је за 26 година, када није било савремених научних знања, инструмената и материјала, била подигнута ова необична лепота.

Историја обитељи сеже у 17. век, када је у духу тада владајуће идеологије Москва – трећи Рим, на 40 километара од престонице, било одлучено да се изгради Руска Палестина. Од самог оснивања манастир је добио назив Нови Јерусалим, а околне територије такође су носиле називе библијских места. На пример, брег на којем се налази Воскресенски сабор, скоро верна копија јерусалимског Храма Гроба Господњег, називао је Сион, део реке Истре поред које је изграђена обитељ – Јордан, а парк који се налази иза капије комплекса звао се Хефсимански врт. Ту су биле и горе Елеон и Фавор...

Историја је више пута проваравала манастир на издржљивост. Црквене грађевине више пута су рушене и преграђиване. У 18. веку обитељ је била скоро потпуно изгубљена у грандиозном пожару, у 19. веку је преживела једну од најупечатљивијих страница своје историје, у 20. је прво била затворена при совјетској власти, затим су је сасвим разорили фашисти. У децембру 1941. гдоине циљном експлозијом био је уништен звоник, централна глава Воскресенског сабора и оплата ротонде.

Нови живот обитељ је стекла тек 1994. године, када је манастир, или оно што је од њега остало, било предато у власништво РПЦ. Ипак актива обнова Руске Палестине започела је тек 14 година касније, када је 2008. тамо дошао председник Русије Дмитриј Медведев.

Данас на територији обитељи изведена су археолошка ископавања, скоро у потпуности је обновљена црква на улазу и зграда манастирске школе. Одређен је обим радова у главном сабору манастира и утврђен је пројекат обнове звоника из 17. века на 7 нивоа, изгубљеног у време Великог Отаџбинског рата. Њега, као и друге зграде, треба реконструисати, спајајући разне историјске стилове у којима је некада био изграђен манастир. Заједно са савременим грађевинским материјалима планира се крошћење и историјских узорака – археолошких проналазака, говори главни архитекта пројеката рестаурације радионица министарства културе Сергеј Куликов.

То је прво искуство спајања историјско-црквеног и методичко-научног прилаза рестаурацији. Нашли смо начин фрагментарне рестаурације. Тамо, где су се очували аутентични фрагменти из 18. века, они ће бити обновљени. Све што је недовољно доказано, замишљено, ослања се само на претпоставке и нема никакву научну потврду, биће обновљено у оном облику у којем је стигло да данањих дана. Сада је највећа вештина спојити све то како се не би разрушио целовити изглед. То није толико вештина архитеката, већ и оних руку које овде раде.

Без обзира на сталне ремонтно-монтажне радове и грађевинске скеле којима су обмотане цркве обитељи, манастир живи правим духовним животом. Већ неколико деценија овде живи шест монаха. Ускоро ће се њихов број увећати: после окончања главне етапе рестаурације Руске Палестине – спољне реконструкције црквених грађевина, Нови Јерусалим планира да доведе нове становнике. У потпуности радови на обнови ће бити завршени 2016. године. Између осталог, управо те године православни свет ће обележити 910 година од како је руски монах игуман Данило извршио путовање у Свету земљу и први пут донео у древну Русију приче о библијским местима у Палестини и благодатни огањ из јерусалимског Храма Гроба Господњег.