Резултати избора у Пољској

Прелиминарни резултати парламентарних избора који су се одржали у недељу (9.октобра) у Пољској отварају пут стварању нове коалиције „Грађанске платформе“, Пољске сељачке партије и, вероватно, Савеза демократских левих снага. То значи да је земља избегла нове политичке потресе и сачувала спољнополитичку усмереност. Тему наставља Петар Искендеров.

Нећемо претерати ако кажемо да су парламентарни избори у Пољској будно посматрани не само у земљи него и споља – пре свега од стране ЕУ. Председавање Варшаве Европском Унијом је дошло у време бура за „једнствену Европу“. Али то није била грешка пољске стране, већ последица тешке финансијско-економске кризе, која је дошла на наш континент преко океана. А са политичке тачке гледишта председавање Пољске које је трајало 6 месеци је било прилично солидно. Било је места и за регионалне самите посвеће Балкану и Источној Европи, и чак за неформалне дискусије о будућности јединствене одбрамбене стратегије ЕУ. Није за чуђење то што су се европски кругови побојавали перспективе промене на пољском политичком Олимпу. Тим пре што је за време изборне кампање лидер опозиционе странке „Право и праведност“ Јарослав Качињски стигао не само да по традицији критикује Русију, већ и да се посвађа са руководством Немачке и лично са федералном канцеларком Ангелом Меркел. И ако су Руси већ навикли на изјаве Јарослава Качињског о „термалној ракети“ која је наводно срушила у априлу 2010. године председнички авион његовог брата Леха, онда је пребацивање Меркеловој да препорађа немачку „империјалну моћ“ било непријатно изненађење за ЕУ. Тешко да би Пољска са таквим премијером могла да игра позитивну и стабилизирајућу улогу у савременој Европи.

Па и са тачке гледишта економије опозицији би било тешко да предложи бирачима нешто позитивно. Статистика сведочи да је кризне 2009. године Пољска била једина земља ЕУ која је бележила раст БДП, а 2010. године је први пут по том показатељу ушла међу 6 највећих економија земаља ЕУ. Треба ли се чудити што премијер Доналд Туск задржава своја пуномоћја и у наредне четири године – случај без преседана у бурној пољској историји последњих 20 година.

Што се тиче даљег развоја односа Пољске и Русије, не треба очекивати битне промене – рекао је за Глас Русије експерт за Пољску Института међународних и политичких истраживања РАН Николај Бухарин:

Руско-пољски политички односи ће се и даље кретати у правцу ка нормалном стању. Са друге стране, говорити о томе да ће доћи до нечег преломног у билатералним односима је још рано. Треба сачекати нову конфигурацију кабинета, а такође да

Доналд Туск упозна јавност са приоритетима за наредне четири године. Треба такође узети у обзир да је премијер већ обећао да ће се после четири године повући, а значи да је могућа корекција програма „Грађанске платформе“. Јер избори су показали да скоро трећина пољских бирача прихвата реторику Јарослава Качињског, и лидери земље морају узети то у обзир.

Коментаришући и садашњи распоред снага у Пољској бивши председник земље и бивши лидер професионалног уједињења „Солидарност“ Лех Валенса је приметио да у земљи управо сада нема боље опције, него гласати за Грађанску платформу. И тешко је противречити патријарху посткомунистичке Пољске.