Слећу „марсовци“

 „Марс-500“, велики експеримент имитације пилотираног лета на Црвену планету се завршава. Његови учесници су „допутовали“ у Земљину орбиту и спремају се за „слетање“.

Само нешто више од две недеље остаје до „искрцавања“ марсонаута на Земљу. И наравно, они једва чекају да напусте херметични модул на територији московског Института за медицинско-биолошке проблеме (ИМПБ), где су живели и радили дугих петсто дана. Посада има путну грозницу, али се рад не прекида, рекао је за „Глас Русије“ одговорни извршилац пројекта Александар Суворов.

Још увек траје програм истраживања, зато што су многи стручњаци заинтересовани за оне крајње тачке, које по њиховом мишљењу могу дати информације о највећим променама. Уједно, имајући у виду претходне резултате из многих истраживања, сад имамо тако стабилно стање равнотеже до којег су учесници у експерименту дошли услед дуготрајног боравка.

Експеримент „Марс-500“ започет је 3. јуна 2010. године. Међународну посаду предводи Рус Алексеј Ситјов. Лекарску дужност обавља Сухроб Камолов из Русије. Једно од три истраживачка места такође припада учеснику из Русије Александру Смолејевском. Француз Роман Шарле испуњава обавезе авиотехничара „марсолета“, а Италијан Диего Урбина и Кинез Ван Јуе баве се научним радом на дужности истраживача.

„Космички“ маратон је подељен на три етапе – „прелетање“ са Земље на Марс, „боравак“ на Црвеној планети и „повратак“ кући. Учесници у пројекту обавили су три „изласка“ на површину марса за време којих су узели условне узорке тла, овалили су комаде стене, обавили су имитацију ванредне ситуације с условном повредом једног од чланова посаде, а такође су наши аномалију – магнет у облику животињске кости.

Иза њих је преко сто експеримената у пет праваца – писхофизиолошка, клиничка, лабораторијска, санитарно-хигијенска и технолошка истраживања. Између осталог, за време виртуелног лета с времена на време је анализирана атмосфера у модулу: који микроби и у ком року су се појавили у ваздуху. Испоставило се да се сви микробиолошки показатељи уклапају у постојеће норме за затворене просторе и бележе се, на пример, у МКС. Здравље учесника у програму, како психичко, тако ни физички, такође не изазива бојазан научника, иако је су се у њиховом стању запажале измене, каже Александар Суворов.

Физичка радна способност наших чланова посаде колебала се и било је одступања. Тренутно је посада у доста добром стању. И то је постигнуто захваљујући систему тренинга, који је створен у Русији и испробан у нашем експерименту.

Најтежи је пут до куће – скупио се умор, досадила је монотонија. Међутим, изолација у затвореном простору није главна тешкоћа програма „Марс-500“, сматра Александар Суворов.

Нису имали директну везу са Земљом, за разлику од космонаута, који лете у орбити. Веза је постојала, али одложена. Зато су приликом доношења одлука, нарочито у хитним случајевима морали да се ослањају само на себе. Аутономност је представљала својство по којем се овај експеримент разликовао од свих других.

Истина, сад кад је брод-модул „допутовао“ у Земљину орбиту имитације кашњења сигнала су прекинуте. И шесторица марсонаута већ увелико комуницирају преко видео везе са својим рођацима, пријатељима и стручњацима ИМПБ. Није много остало до сусрета на Земљи – 4. новембра 2011. године врата модула ће се отворити и јединствени експеримент „Марс-500“ ће бити завршен.