Алфред Нобел: банкет за награђене

Шведски хемичар и инжењер Алфред Нобел није био професионални политичар. Ипак Нобелова награда коју је он утврдио директно је везана за политику.

Па и сам Нобел хтео он то или не, био је увучен у политику. Без обзира на то што је Нобел имао стабилну репутацијију проналазача динамита, он је читавог живота исповедао пацифистичке идеје. 1889. године Нобел је присуствовао Светском мировном конгресу. 1888. године један од француских листова грешком је објавио вест о Нобеловој смрти. Назвали су га „трговцем експлозивном смрћу“. На Алфреда Нобела је то снажно деловало, он је решио да учини тако да не остане у сећању људи као „краљ динамита“.

Овај случај инспирисао га је и на промену тестамента, после чега је настала најчувенија награда у читавом свету. Сваке године у децембру Нобелову награду додељују у Шокхолму, изузев награде за мир, коју додељују у Ослу. Церемонија награђивања сваки пут је праћена Нобеловим банкетом.

Раскошни Нобелов банкет је резултат брижљивог рада у којем учествоје преко 200 келнера, 20 кувара, неколико менаџера. За 1300 гостију једног од банкета купили су на пример, 2692 комада голубијих прса, 475 репова лобстера, 100 килограма кромпира, 70 литара соса од малиновог сирћета, 67 килограма јерусалимских артичоки, 53 килограма сира филаделфија, 45 килограма димљеног лососа.

До последњег дана мени се држи у тајности. Тек после здравица за краља и Алфреда Нобела, разоткрива се тајна менија.

Први банкет одржан је 1901. године – њему је присуствовало 113 гостију. Почетком 30-их година како је растао престиж Нобелове награде, број гостију на банкету био је увећан до 350. Сада се позива око 1300 гостију – представника науке, политике, културе, бизниса, дипломатског корпуса и краљевске породице.

До 1930. године банкет су приређивали у штокхолмском Гранд Хотелу. Затим у штокхолмској градској већници. А банкет у част добитника Нобелове награде за мир одржава се у Гранд Хотелу у Ослу. Тамо присуствује око 250 гостију, међу њима краљ и краљица Норвешке, председник парламента. 1979. године први пут у историји Нобелов банкет у Ослу је био отказан. Таква је била воља добитника – мајке Терезе, која је рекла да је боље потрошити новац на помоћ сиромашнима. Седам хиљада долара намењених банкету мајка Тереза је потрошила да нахрани на Божић 2000 бексућника.

Мени првог банкета био је састављен од пет јела – гостима су нудили предјело, затим филе камбале под сосом од белог вина. Онда говеђи филе империјал и груди љештарки са сосом мадера. За десерт су служили сладолед и воћни колач.

1910. године на Нобеловом банкету госте су служили пилећим конзомеом са кнедлама од телетине, рибљим филеом у соли са сосом од јастога, хладним прженим љештаркама са гушчијом џигерицом, заленим аспарагусом и сладоледом.

У наредној деценији Нобелов банкет је почињао не предјелом, већ супом. На пример, била је врло популарна супа од корњаче. Као главна јела служено је месо и дивљач или риба. Између осталог, због Првог светског рата 1914-19. банкете уопште нису приређеивали. А новац намењен за њих жртвован је Црвеном Крсту. Када је наступио мир мода скупе супе од корњаче није нестала. Тридесетих година омиљено јело на банкету постала је дивљач – патке, фазани, љештарке. Почетак Другог светског рата опет је изазвао прекид у Нобеловим банкетима. Послератна јела су постала скромнија – једно време су служили чак сендвиче. И у менији су почеле да се појављују скандинавске тенденције – на пример конзоме од шкољки, пржени филе северног јелена са сосом од јагода. Од 50-их година риба и морски плодови све више отварају обај банкет.

Заинтересовани могу да наруче било које јело из менија, почев од 1901. године и надаље, у ресторану градске куће Штокхолма. Такав ручак кошта око 200 долара.