Лажи функционера Уједињених нација!

Клаус Топфер, генерални директор УНЕП-а, наредио је да се од јавности склоне сазнања о еколошкој катастрофи у Србији без преседана у европској историји 

Независни амерички новинар Роберт Парсонс открио је "Вестима" сакривени извештај УН, који је написао још у мају 1999. године Сенегалац Бакари Канте, тадашњи шеф мисије Програма УН за животну средину (УНЕП), а у коме се упозорава на стравицне последице бомбардовања Србије муницијом пуњеном осиромашеним уранијумом.

Роберт Парсонс, са којим смо разговарали у седишту УН у Женеви, каже да је лако погодити зашто је извештај Кантеа склоњен од јавности по наређењу Клауса Топфера, генералног 
директора УНЕП-а. 
- Док је НАТО на све стране трубио о својој "хуманитарној интервенцији" извештај о коме је реч говорио је оеколошкој катастрофи без преседана у европској историји - каже Парсонс. 

Он подсећа да су у мају 1999. године представници различитих организација УН, међу којима и УНЕП, отишли у мисију у СР Југославију и да је након тога свака агенција осталима требало да пошаље свој извештај. 
-Догодило се нешто необично - о извештају мисије УНЕП-а нико није говорио. Чим је предат, извештај је класификован у УН и склоњен од јавности и вероватно завршио у седишту УНЕП-а у Најробију. Ниједна од хуманитарних организација у Женеви није била у току догадаја, па чак ни запослени у седишту УНЕП-а у Женеви - тврди Парсонс. 
 

Бачено 9,45 тона нуклеарног отпада

Роберт Парсон каже да су се већ у фебруару 2000. године подаци холандске владе у главним цртама подударали са подацима америчке невладине организације МТП (Military Toxic Project). МТП је наиме у јануару 2000. године тражила од владе САД да скине ознаку тајности са досијеа о употреби ОУ на Косову. МТП је добила досије 30. јануара 2000. године и на основу њега, ова НВО је израчунала да је на Косово бачено 9,45 тона нуклеарног отпада. 

- Добио сам извештај Бакари Кантеа од мог контакта из УНЕП-а. Он ми је дао шифру за употребу машине за фотокопирање и ја сам брзо одштампао тридесетак копија. Женевски "Курије" 17. јуна 1999. уступио ми је цитаву страну и ја сам пренео све што се налазило у овом цензурисаном тексту - открива Парсонс. 

Пошто су прочитале чланак у "Куријеу" агенције УН које су учествовале у мисији у СР Југославији обраћају се овом новинару уместо УН, тражећи да им пошаље цитав Кантеов извештај јер су од УНЕП-а добиле непотпун текст. Затим је организована конференција за штампу на којој је наравно питао Клауса Топфера, генералног секретара УНЕП-а, зашто је Кантеов извештај склоњен од јавности. 

- Топфер је одговорио да је извештај објављен и да ништа није сакривено од јавности. Ја сам онда рекао да је извештај објављен зато што сам га ја објавио. "Да. И у чему је проблем?", питао је Топфер. Рекао сам му да је тиме лишио друге агенције извештаја Бакари Кантеа иако је мандат мисије УНЕП-а у СР Југославији захтевао да се тај текст свима пошаље. Топфер је на то одговорио да су све агенције добиле копију извештаја. "Па наравно да су га добиле кад сам им га ја послао!"- рекао сам на шта је Топфер хладно поновио: "Па добро, добили су извештај - у чему је проблем?"- износи детаље с конференције за штампу Роберт Парсонс. 

Сецајуци се ове неславне епизоде из хронике Уједињених нација, Парсонс додаје да је конференција за штампу, одржана у јуну 1999. у седишту УН у Женеви, трајала скоро сат времена и да је Топфер напустио салу мокар од зноја. 

Исекли 72 странице текста

Првобитној верзији извештаја који је поднела Балканска радна група (БТФ), у завршном поглављу дугом 72 странице "одсечено" је 70 страница. Тај део објављен је накнадно на Интернету али је требало знати пронаћи га. Требало је наћи сајт УНЕП-а, затим Balkan Task Force, а онда још две одреднице да би се дошло до тих 70 исецених страница које су објављене као анекс. Они који су читали званични извештај нису могли да знају да постоји део који недостаје и који је у анексу - објашњава Роберт Парсонс. 

-Мислећи да га не чујем и не разумем рекао је на немачком свом сараднику: "Али они ми не верују." Узвратио сам на немачком: "Наравно да вам не верујем. Лажете!" -додаје амерички новинар. 

Парсонсов текст објављен у женевском "Куријеу" оцигледно је изнервирао генералног директора УНЕП-а Клауса Топфера, али већих последица није било. Извештај Бакари Кантеа у целини је цензурисан и никада се није појавио на званицној интернет презентацији УН као да није ни постојао. 

 УНЕП је затим у јесен 1999. године основао Балканску радну групу - БТФ (Balkans 
Task Force) чији је задатак био да изради "дефинитивни извештај" о еколошким последицама бомбардовања. На чело ове групе именован је Пека Хаависто, бивши фински министар екологије. Роберт Парсонс каже да су и у случају овог другог извештаја радиле цензорске маказе: „Овај други извештај такоде је преправљао Роберт Бисе (Robert Bišet), портпарол и десна рука Клауса Топфера, генералног директора УНЕП-а“. 

Нови извештај, нова лаж

Написан у стилу "да, али...", овај званични извештај УНЕП-а садржи сасвим супротне закљуцке од оних који се могу процитати у "забрањеном" Кантеовом извештају. 

 "Наши налази говоре да сукоб на Косову није изазвао еколошку катастрофу која је погодила област Балкана. Ипак, детектовано загађење је на неким одредиштима озбиљно и могло би да угрози људско здравље". 

Наводе се Панцево, Крагујевац, Нови Сад и Бор као места у којима је утврдено загађење због бомбрадовања, али се наглашава да је део тог загађења настао "пре бомбардовања" због дугорочних пропуста у складиштењу опасних отпадака. Још се каже да је "у загађеним областима неопходно предузети мере заштите околине и чишћење како би се избегле штетне последице по људско здравље, као и дугороцне штете у животној средини".Врхунац конфузије је препорука да треба онемогућити прилаз контаминираним местима после које се наводи да контаминирана места нису могла да буду идентификована. При том, мисија УНЕП-а није са терена донела ниједан узорак тла или прашине са тенкова ЈНА на којима су се судеци према фотографијама западних агенција деца слободно играла. 

Признање,али касно

Кад је дошао на цело Балканске радне групе (БТФ), која је имала задатак да направи нови извештај о последицама бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом током 1999. године, Пека Хаависто је довео још два Финца, Хенрика Слотеа и Пасиа Ринеа. 

- Била је то заиста изванредна екипа која је схватила суштину ситуације у којој се нашла, а која може да се сведе на следеће: док су они желели да објаве истину, НАТО је хтео да је сакрије. Кад год су покушали нешто да истраже, нашли су на мети НАТО-а. УНЕП је дакле био под војним притисцима. Хаависто и његови сарадници размишљали су на следеци нацин: "Уколико покушамо да урадимо посао како треба, бићемо смењени и истраживање ће бити заустављено. Боље је онда да урадимо нешто, да откријемо бар део истине" - објашњава Парсонс. 

Захваљујуци таквом начину рада Хаавистове екипе, управо је Балканска радна група у оквиру УНЕП-а била та која је 16. фебруара 2001. узбунила светску јавност објавивши да је на Косово бачен "прљави" уранијум. Тада је саопштено да је анализа 340 узорака тла, воде итд. показала присуство трансуранијумских елемената као У-236 и трагове плутонијума и фисионог процеса. Присуство плутонијума потврдиле су две лабораторије - Шведски институт за радиолошкузаштиту и Швајцарска лабораторија АЦ-Спеиз. 

Не могавши да порекне присуство високотоксичног плутонијума, Клаус Топфер, генерални директор УНЕП-а, покушао је да умири јавност добивши научно "покриће" за своје тврдње од швајцарске лабораторије АЦ -Спеитз. "Према оцени швајцарске лабораторије АЦ-Спеиз ови најновији налази о саставу осиромашеног уранијума представљају небитне промене кад је реч о процени радиолошке ситуације и не треба да буду разлог за узбуњивање", написао је Топфер у званицном саопштењу УНЕП-а од 16. фебруара 2000. године.