„Руски мир“ јача

У Санкт Петербургу се отвара годишња пета Скупштина фонда „Руски мир“ (3.11). Почев од 2007. године, када је на налог председника Русије основана ова организација, она у живот спроводи најразличитије пројекте. Циљ је популаризација руске културе и језика и пружање подршке програмима његовог изучавања у различитим земљама. О резултатима рада у протеклој години Гласу Русије је уочи Скупштине испричао директор фонда „Руски мир“ Вјачеслав Никонов.

Симболично је да се Скупштина одржава у Петровом граду – управо је овај руски цар увео редовно одржавање скупштина у Русији. Уосталом „Руски мир“ је све претходне састанке сународника организовао у Москви. Традиција је нарушена због одржавања Светског фестивала руског језика у Санкт Петербургу (30.10-2.11), објашњава Вјачеслав Никонов.

То је био фестивал на коме су учествовали ђаци и студенти из целог света. Многи од представника и победника конкурса узеће учешћа на Скупштини. Мислим да ћемо и даље мењати географју Скупштине јер је Русија велика. Руски мир нису само Москва и Санкт Петербург, већ и други градови наше земље.

- Вјачеславе Алексејевичу, како се „Руски мир“ променио у протеклих пет година од његовог стварања – и сам Фонд и људи?

-Фонд је ојачао, повећао се број његових центара у иностранству. Сада постоје већ у 78 великих библиотека и универзитета у свету, отворено је око 50 канцеларија  „Руског мира“. Што се тиче руског света, то јест људи, све у свему приметили смо доста позитивних тенденција. Стизале су нам најразличитије информације – час о руским школама, час о унапређењу статуса руског језика у некој земљи. На пример у Јерменији је, уз очување статуса службеног језика, постао важнији јер је сада обавезан за уписивање високошколских установа. У држави Њујорк на прошлим изборима у Конгрес штампани су билтени на руском језику – постао је један од службених језика ове државе. Има много ствари које указују да руски језик јача у свету. Ако се 90-их година од руског језика бежало, сада је процес потпуно другачији. Број људи који желе да науче руски или да га очувају свакако је у порасту.

- Како се у Фонду обележавају велики датуми за Русију у 2011. години?

- Ове године имамо две велике акције. Прва је акција коју смо назвали „Први у космосу“. Први је у космос отишао не само наш грађанин Јуриј Гагарин, већ и руски језик. У овом контексту одржали смо акцију светских размера када су људи сами организовали неке манифестације, округле столове, конференције, флешмобове „Јура, Јура!“. Било је и конкурса школских састава са темом о првом космонауту и руском језику као првом у космосу. Била је то светска акција у којој је учествовало више од 500 организација. На Дан космонаутике наградили смо победнике. Друга акција, која ће се сада одржавати, посвећена је 300. годишњици од рођења Михаила Ломоносова. Манифестације ће се одржати како у земљи, тако и у глобалним размерама, пре свега у земљама за које је на неки начин везана Ломоносовљева судбина.

- На шта планирате да се усредсредите следеће године? Које су кључне манифестације које се очекују?

- Следећа година ће заиста бити занимљива. Биће то Година руске историје. Кључни догађаји су 200. годишњица Отаџбинског рата 1812. године и још један јубилеј, Отаџбинског рата 1612. године. Осим тога следећа година је 1150-та година државности наше земље. Мислим да ту не треба да се говори о руској државности, већ о државности источнословенских народа јер је пре 1150 година Кијев постао престоница старе руске државе – Кијевске Русије. Она је била заједничка за Русе, Украјинце и Белорусе.